Univerzitetski klinički centar Srbije

Budućnost Naša zemlja će već za tri godine dobiti najsavremeniji medicinski centar u ovom delu Evrope koji će podići nivo kvaliteta našeg zdravstvenog sistema, kaže prvi čovek Kliničkog centra Srbije Novi Klinički centar Srbije otvoriće novu dimenziju našeg zdravstva u kojoj će lekari raditi u uslovima koji su iznad svetskih standarda, a pacijenti biti lečeni u najkvalitetnijim bolnicama, opremljenim najboljim i najsavremenijim medicinskim aparatima i dijagnostičkom opremom. Takođe, želim da poručim građanima da ne treba da brinu, u godinama koje dolaze, lečiće ih najbolji lekari!

Ovo za Kurir u prazničnom intervjuu ekskluzivno najavljuje prof. dr Milika Ašanin, direktor KCS, najveće zdravstvene ustanove u Srbiji i jedne od najvećih na svetu.

- Godinu za nama obeležio je dugoočekivani početak radova na rekonstrukciji KCS, što je projekat od najvećeg značaja za zemlju, a što su prepoznali i pomogli predsednik Aleksandar Vučić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, na čemu smo im beskrajno zahvalni. U prvoj fazi radova, koja je u toku, gradi se nova kula, rekonstruiše se podijum Poliklinike, ukupno novih 86.000 m2 prostora. Dobijamo novi Urgentni centar, novi centar za nuklearnu medicinu, proširenu laboratoriju, više od 20 operacionih sala i 500 novih bolesničkih kreveta. Druga faza radova podrazumeva rekonstrukciju stare kule na 47.000 m2, zajedno sa svim tehničkim blokovima, saobraćajnicama... Planirana sredstva za prvu fazu su oko 70 miliona evra, a za drugu 40 miliona evra, a sve će biti završeno za tri godine.

Šta biste izdvojili kao najveći uspeh lekara i uopšte KCS tokom 2018. godine?

- Godišnje zbrinemo preko milion pacijenata. Kada vam kažem da tokom godine u KCS obavimo preko 1.100.000 specijalističkih pregleda, pružimo preko 14 miliona laboratorijskih usluga ili više od 20.000 usluga magnetne rezonance, onda vam je jasno da je mnogo truda, rada i zalaganja zdravstvenih radnika KCS utkano u svaki od 365 dana godine za nama. Upravo taj rad, trud i profesionalni odnos prema poslu, poštovanje i briga za pacijente, ono je što zaista doživljavam kao uspeh! Samo ove godine, uz pomoć i podršku Ministarstva zdravlja, u KCS je pušten u rad Centar za iks nož, otvorili smo najsavremeniju centralnu laboratoriju, renoviranu hiruršku intenzivnu negu u UC...

Očuvanje zdravlja - KLJUČ JE U PREVENCIJI

Kakav biste savet vi, kao prvi čovek najveće zdravstvene ustanove u Srbiji, dali građanima, kako da sačuvaju zdravlje?

- Prevencija je osnovni postulat, moramo voditi računa o zdravljuo odlaziti redovno na preglede. Značajno je to što je Ministarstvo zdravlja organizovalo akcije besplatnih preventivnih pregleda tokom kojih su i građani bez zdravstvenog osiguranja obavljali specijalističke preglede i analize. Njih 235.000 koji su obavili pregled, dokaz su da svest o značaju prevencije raste, a to je od krucijalnog značaja.

Koji su planovi i ciljevi za 2019. godinu?

- Pored izgradnje novovg KCS nastavljamo sa sređivanjem postojeće infrastrukture. Upravo smo završili i kompletno opremili Odeljenje za nefrologiju pri Centru za transplantaciju, sredili intenzivnu negu na Klinici za grudnu hirurgiju, završili sređivanje fasade i krova UC.

Koji su najveći izazovi sa kojima se i uprava i lekari vaše ustanove susreću tokom rada?

- Uz sve poštovanje prema drugim zdravstvenim ustanovama, moram reći da KCS, zbog svog značaja za zdravstveni sistem Srbije, zaista nije obična zdravstvena ustanova. Svakoga dana kod nas boravi više od 15.000 ljudi, preko 7.500 zaposlenih, 3.500 ležećih pacijenata, 3.000 pacijenata UC i Poliklinike, pa rodbina, dostavljači, sanitetsko osoblje... KCS je kao jedan grad srednje veličine. Znate i sami, kada bilo gde u unutrašnjosti pacijent dospe u teško zdravstveno stanje, kada je životno ugrožen, najčešće se hitno šalje kod nas. Svaki treći pacijent kod nas je iz unutrašnjosti. I svi oni, kada je najteže, sve nade polažu u lekare naše zdravstvene ustanove. Mi smo ponosni na to i svojski se trudimo da opravdamo takvo poverenje građana.

Da li i sami pacijenti nekad imaju nerealna očekivanja od doktora i na koji način se nosite s tim?

- Da se razumemo, pacijenti imaju sva prava da od nas lekara očekuju nemoguće, odnosno da budu neobjektivni, jer je u pitanju ono što im je najdragocenije, njihovo zdravlje i život. Potpuno razumem to. Ali isto tako molim i za razumevanje i poštovanje prema zdravstvenim radnicim,a koji često zanemaruju i sopstvene porodice, provodeći vreme u bolnicama i starajući se o najtežim bolesnicima. Vidite, lako je negde slikati telefonom medicinsku sestru koja, u nekom trenutku, možda nije bila dovoljno ljubazna prema pacijentu. Ne opravdavam, ali uvek molim za razumevanje, jer ti ljudi samo u našoj ustanovi obave ili učestvuju u preko 60.000 operacija godišnje! I niko nikad ne pomisli kolikom je pritisku ili stresu izložen svakodnevno zdravstveni radnik.

Neretko se pojavljuju vesti da sve više lekara i medicinskog osoblja odlazi iz Srbije i da uskoro neće imati ko da nas leči. Kakva je situacija u KCS po ovom pitanju i da li ćemo zaista za deset ili više godina doći u situaciju da nemamo dovoljno kvalitetnih kadrova?

- Svakih 15 dana radimo analizu i pratimo kretanje kadra zdravstvenih radnika KCS, odnosno broja lekara, medicinskih sestara i tehničara. U 2017. godini ukupno 515 zdravstvenih radnika je zaposleno u KCS. Ove godine, taj broj će biti još i veći. Ni priče o tome da najbolji odlaze nisu tačne, naročito sada kada je Ministarstvo zdravlja pokrenulo akciju zapošljavanja najboljih mladih lekara. U junu smo primili 23 najbolja diplomca medicinskih fakulteta i sada još 12. Paralelno s tim, od juna do danas primili smo još 92 lekara. Velikim materijalnim ulaganjima, nabavkom opreme, izgradnjom bolnica, ali i odobravanjem stručnog usavršavanja, Ministarstvo zdravlja zaista čini sve kako bi lekari, naročito oni najstručniji, mogli da znanje koje imaju stave u službu naroda. Građani Srbije ne treba da brinu, u godinama koje dolaze, lečiće ih najbolji lekari!

Građani se često žale da dugo čekaju na pojedine specijalističke preglede i dijagnostička snimanja, ali i operacije... Šta se dešava sa „čuvenim" listama čekanja?

- Prvo da razjasnimo, liste čekanja postoje samo za pacijente koji nisu hitni slučajevi. Za hitne slučajeve ne postoji čekanje! To je veoma važno, jer se često u javnosti stvara utisak da i hitni pacijenti čekaju na intervenciju. Štaviše, prilikom zakazivanja i stavljanja na listu, svakom pacijentu se ukazuje da u slučaju pogoršanja stanja dođe odmah, bez obzira na termin. S druge strane, država zaista ulaže velike napore da se liste čekanja za određene medicinske procedure, za koje postoje liste čekanja svuda u svetu, smanje i redukuju. Kod nas su najveće liste čekanja na ortopedske operacije i operaciju katarakte, ali i tu beležimo pozitivne trendove.

KURIR