Univerzitetski klinički centar Srbije

Opšti podaci organizacione jedinice

• Adresa: Dr Koste Todorovića br. 8, 11000, Beograd, Srbija
• Telefon: +381 11 3065-176
  
• Fax: +381 11 366 3684
  
• E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Organizaciono-kadrovska struktura

Klinika za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije (KVEH KCS) je zdravstvena ustanova tercijarnog ranga i nacionalna referentna ustanova za dijagnostiku i hirurško lečenje oboljenja, povreda i urođenih mana krvnih sudova. Uz to, godinama unazad, jedina je ustanova u Republici Srbiji koja hitne slučajeve iz oblasti vaskularne hirurgije zbrinjava bez prekida – 24 sata, svakog dana u godini. Kao takva, Klinika poseduje obimno iskustvo, u svetskim razmerama, u tretmanu najšireg spektra vaskularnih lezija, uključujući tu najsloženije, primarne i reoperativne elektivne, kao i najdramatičnije urgentne slučajave.

Ranije u sastavu Instituta za kardiovaskularne bolesti, Klinika funkcioniše kao samostalna organizaciona jedinica u okviru KCS od novembra 2009. godine. Funcionalnu celinu KVEH KCS sačinjavaju:

• Ambulanto-polikliničko odeljenje sa Kabinetom za ultrazvučnu dijagnostiku,
• Odsek za kardiovaskularnu dijagnostiku i endovaskularne intervencije (Angiosala),
• Prvo kliničko odeljenje,
• Drugo kliničko odeljenje,
• Odeljenje poluintenzivne nege,
• Odeljenje intenzivne nege,
• Odeljenje operacionog bloka,
• Odeljenje anesteziologije sa reanimatologijom,
• Odsek za transfuzionu medicinu,
• Biohemijsko-hematološka laboratorija,
• Služba fizikalne perioperativne rehabilitacije,
• Služba patološke dijagnostike,
• Apoteka,
• Služba za administrativno-tehničke poslove.

Menadžment klinike

Rukovodilac Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju UKCS

• Profesor dr Marko Dragaš

Pomoćnici Rukovodioca Klinike

• Docent dr Igor Končar
• Profesor dr Nikola Ilić

Glavna sestra klinike:

• V.M.S. Snežana Kostić
  

Tehnički sekretar i koordinator klinike:

• Ljiljana Milinković, tel. +381 11 366 3091

Načelnik Ambulantno-polikliničkog odeljenja sa kabinetom za ultrazvučnu dijagnostiku: 

• Primarijus dr Ilijas Činara, tel. +381 11 366 3095

Glavna sestra Ambulantno-polikliničkog odeljenja sa kabinetom za ultrazvučnu dijagnostiku:

Načelnik Odseka za kardiovaskularnu dijagnostiku i endovaskularne intervencije (Angiosala):

• Docent dr Vladimir Cvetić, tel. +381 11 366 3683

Glavna sestra Odseka za kardiovaskularnu dijagnostiku i endovaskularne intervencije (Angiosala):

• V. rad. tehn. Mirjana Čović, tel. +381 11 366 3680

Načelnik Prvog kliničkog odeljenja: 

• Profesor dr Marko Dragaš

Glavna sestra Prvog kliničkog odeljenja:

• V.M.S. Marija Mihajlović, tel. + 381 11 366 3321

Načelnik Drugog kliničkog odeljenja:

• Profesor dr Miroslav Marković, tel +381 11 366 3126

Glavna sestra  Drugog kliničkog odeljenja: 

• V.M.S. Anita Budalić, tel. + 381 11 366 3321
  

Načelnik odeljenja poluintenzivne nege:

• Profesor dr Nikola Ilić, tel. +381 11 366 3096

Glavna sestra odeljenja poluintenzivne nege:

• V.M.S. Dragana Mitreski, tel. +381 11 366 3946
  

Načelnik odeljenja intenzivne nege: 

• Prof. Dr Slobodan Cvetković, tel. +381 11 366 3096

Glavna sestra odeljenja intenzivne nege:

• V.M.S. Mirjana Banović, tel. +381 11 366 3007

Načelnik odeljenja operacionog bloka:

• Docent dr Igor Končar, tel. +381 11 366 3245

Glavna sestra odeljenja operacionog bloka:

• V. M.S. Svetlana Prebiračević, tel +381 11 366 3252

Načelnik odeljenja anesteziologije sa reanimatologijom:

• Dr Biljana Kukić

Glavna sestra odeljenja anesteziologije sa reanimatologijom: 

• V.M.S. Jelena Kraćun, tel. +381 11 366 32 50

Načelnik odseka za transfuzionu medicinu:

• Dr Nebojša Savić, tel. +381 11 366 3698

Glavna sestra odseka za transfuzionu medicinu:

• Transf. tehn. Marija Čičarević, tel. +381 11 366 3698

AMBULANTA – pregledi

Profesor dr Lazar Davidović – svaki dan – preglede zakazati na – 381 11 362 8784

PONEDELJAK                                                 

Profesor dr Slobodan Cvetković
Profesor dr Miroslav Marković
Ass. dr Ivan Tomić

UTORAK                                                                                           

Prim. dr Ilijas Činara
Docent dr Igor Končar
Ass. ddr P. Mutavdžić

SREDA
Prof. dr Dušan Kostić
Profesor dr Marko Dragaš
Ass. dr Miloš Sladojević
Dr Anica Ilić

ČETVRTAK

Profesor dr Lazar Davidović
Dr Ilija Kuzmanović
Profesor dr Nikola Ilić
Dr Aleksandar Mitrović

PETAK

Dr Nenad Jakovljević
Doc. dr Andreja Dimić
Dr Mihailo Mićić

Zakazivanje pregleda

Prvi pregled u Ambulanti vaskulame hirurgije Poliklinike KCS zakazuje izabrani lekar matičnog DZ preko IZIS sistema. Slobodne termine za naredni mesec dajemo 6. u tekućem mesecu. Izabrani lekar ima mogućnost upućivanja pacijenta prioritetnim uputom (ako dijagnoza to podržava). Važnost takvog uputa je 24 sata.

Kontrolne preglede u okviru šest meseci (dok je uput važeći) zakazuje Vaskularni hirurg koji je obavio prethodni pregled.

Sva obaveštenja vezana za Vaskularnu ambulantu zdravstveni korisnici mogu dobiti na br. tel. 011 366 3095

Hitna služba

Svi pacijenti sa akutnim vaskularnim problemom koji se kod nas leče, ili nisu ranije lečeni u nekom od vaskularnih centara istog ranga (tercijarni nivo) imaju pravo i trebalo bi da se obrate na vanredan ili hitan pregled u našu ustanovu, po mogućnosti uz odgovarajući uput od strane nadležnog lekara.

Radnim danom - pre podne
Poželjno je da to, radnim danom pre podne, bude Vaskularna ambulanta smeštena u Poliklinici Kliničkog centra Srbije, gde se vanbolnički pregledi inače obavljaju, a zbog mogućnosti da se prilikom pregleda izvede i dopunska ultrazvučna dijagnostika.

Popodne i neradnim danima za hitne preglede
U popodnevnim, večernjim i noćnim satima, kao i neradnim danima za hitne preglede otvoren je 24 sata Urgentni centar, gde se po potrebi, u Opštoj hirurškoj ambulanti (ambulanta br. 2), pregledaju i vaskularni pacijenti.

Pacijenti koji su ranije operisani u našoj Klinici
To ne važi za pacijente ranije operisane u našoj Klinici, za koje su naša vrata uvek otvorena. U slučajevima neodložno hitnih, kritičnih stanja (npr. krvarenje, akutna ishemija, povreda krvnog suda) ne treba gubiti vreme na formalnosti kao što je pribavljanje uputa, koji se uvek može dobaviti naknadno, uz odgovarajuću potvrdu ukoliko se pacijent hitno hospitalizuje i operiše.

Konzilijum Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KCS

Svakog radnog dana, sa početkom u 13:30h u biblioteci Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju, održava se stručni sastanak-konzilijum na kojem se detaljno razmatraju pojedinosti o svakom pacijentu hospitalizovanom na klinici, te se na osnovu konstatovanih dijagnoza donosi odluka o modalitetu lečenja i određuje operativni program za svaki naredni dan. Termin održavanja konzilijuma je posebno bitan za doktore sa drugih klinika KCS koji su po potrebi delegirani da na Konzilijumu naše klinike prikažu pacijente sa eventualnim vaskularnim komorbiditetom.

Kontinuirana medicinska edukacija
Klinika za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KCS tokom godine održava više kurseva kontinuirane medicinske edukacije za domaće slušaoce koji za temu imaju različite aspekte patologije, dijagnostike i lečenja oboljenja krvnih sudova.

Takođe, u poslednje dve godine, na našoj Klinici, održana su dva trening kursa zasnovana na “hands on” modelu posvećena everzionoj karotidnoj endarterektomiji u uslovima regionalne anestezije – cervikalni blok. Oba kursa podržana su od strane Evropskog udruženja vaskularnih hiruga – ESVS, a učesnici su bili hirurzi i anesteziolozi iz više zemalja Evrope i sveta (Novi Zeland, Velika Britanija, Italija, Estonija, Kipar, Rumunija, Gruzija…).

Kratak istorijat

Klinika za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije (KVEH-KCS) nastavlja bogatu tradiciju Druge hirurške klinike, ustanove u kojoj su sa neznatnim zakašnjenjem u odnosu na vodeće svetske centre izvođene prve operacije srca i krvnih sudova na prostoru bivše Jugoslavije i koja stoga s pravom važi za kolevku srpske kardovaskularne hirurgije. Istovremeno, Klinika je stekla renome vrsne hiruške škole i „fabrike“ medicinskih kadrova svih profila.

Zgrada u kojoj se Klinika danas nalazi sazidana je pre više od 100 godina, na prelazu XIX u XX vek, u vreme vlade Kralja Aleksandra Obrenovića, sa namenom da služi kao ginekološka bolnica i porodilište. Pročelje zgrade i danas krasi balkon sa kojeg je narodu trebalo da se obrati Kraljica sa nesuđenim prestolonaslednikom (Slika 1. Venčana fotografija Kralja Milana i Kraljice Drage Obrenović iz 1900. godine).

Po završetku Drugog svetskog rata, novembra 1946. formirana je Četvrta hirurška klinika za ratnu hirurgiju, smeštena u paviljonima koji su se nalazili na mestu sadašnje Poliklinike KCS. Za upravnika je postavljen glavni hirurg Glavne vojne bolnice u Beogradu, pukovnik dr Vojislav K. Stojanović (1906–1991). Dekretom Saveta Medicinskog fakulteta od 17. februara 1947. Klinika za ratnu hirurgiju je proglašena nastavnom bazom Medicinskog fakulteta, sa docentom drV. Stojanovićemna čelu.

Reorganizacijom hirurških klinika i nastave hirurgije od 12. aprila 1951. Klinika je dobila novi naziv, pod kojim je u sledećim decenijama stekla slavu: Druga hirurška klinika. Godine 1966. klinika je iz „paviljona“ preseljena u adaptiranu zgradu starog porodilišta (Slika 2. Ispred „nove“ zgrade, krajem 1960-ih: profesor dr V. Stojanović [u], sa saradnicima), gde je ostala do današnjih dana (Slika 3. Današnji izgled zgrade u kojoj je smeštena KVEH-KCS).

Šezdesetgodišnjica Druge hirurške klinike i stogodišnjica rođenja Vojislava Stojanovića svečano su obeleženi krajem 2006. godine. Za tu priliku snimljen je dokumentarni film o Klinici i publikovana monografija Hronika Druge hirurške klinike, autora profesora dr Vladislava Arsova i saradnika.

Sve do 1985. godine u Drugoj hirurškoj klinici radjena je celokupna hirurgija. U tom periodu Klinikom su rukovodili prof. dr Vojislav Stojanovic (1946–1977) i prof. dr Borislav Vujadinovic (1977–1985) koji su se, uz prof. dr Dragoša Nedeljkovića, najviše bavili vaskularnom hirurgijom. Posle njih je vaskularnu hirurgiju vodio prof. dr Stojan Anojčić. Godine 1985. Druga hiruška klinika ulazi u sastav Kliničkog centra Srbije i zajedno sa Prvom hirurškom klinikom konstituiše Institut za hirurgiju. U okviru Instituta za hirurgiju formirana je, između ostalog, Klinika za kardiovaskularnu hirurgiju, sa dva odeljenja za vaskularnu hirurgiju, na čelu sa prof. dr Slobodanom Lotinom. Godine 1988. osniva se Institut za kardiovaskularne bolesti i, u okviru njega, Centar za vaskularnu hirurgiju. U periodu 1988–2001. Centrom je rukovodio prof. dr Slobodan Lotina. Aktuelna Klinika za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju postoji kao samostalna organizaciona jedinica u okviru Kliničkog centra Srbije od novembra 2009. godine. Od 2001. godine, direktor Centra, odnosno Klinike za vaskularnu hirurgiju je prof. dr Lazar Davidović (Slika 4.) Deo današnjeg kolektiva KVEH-KCS.

Da bi se stekla jasnija predstava o značaju Druge hirurške klinike za razvoj domaće vaskularne hirurgije, nabrojaćemo neke od operacija koje su u našoj sredini po prvi put izvedene upravo u toj ustanovi: 1947. resekcija aneurizme periferne arterije; 1948. reparacija posttraumatske arteriovenske fistule; 1950. transfemoralna tromboembolektomija; 1950. ligatura donje šuplje vene; 1951. dorzalna simpatektomija (Th2-Th3); 1955. portokavalna anastomoza; 1955. dezopstrukcija periferne arterije; 1956. interpozicija venskog grafta; 1957. embolektomija abdominalne aorte; 1958. periferni arterijski bajpas; 1961. resekcija rupturirirane aneurizme abdominalne aorte sa aorto-enteričnom fistulom; 1961. splenorenalni šant; 1961. rekonstrukcija abdominalne aorte implantacijom dakronskog grafta; 1966. resekcija aneurizme torakalne aorte.

Širok spektar konvencionalnih („otvorenih“) vaskularnih hiruških procedura koje danas se u Klinici rutinski izvode obuhvata: rekonstrukcije ekstrakranijalnog karotidnog segmenta (endarterektomija, everziona i klasična, rekonstrukcije graftom, i dr.); anatomske i ekstraanatomske procedure na proksimalnom delu grana luka aorte; operativno lecenje vaskularnog sindroma gornje aperture toraksa; resekcije aneurizmi aorte, uključujući tu aneurizme descendentne torakalne, torako-abdominalne aorte, aortoilijačne aneurizme, kao i rupturirane aneurizme; reparacije ilijačnih i perifernih arterijskih aneurizmi; aortobifemoralne rekonstrukcije zbog okluzivne bolesti; varijante ekstraanatomske revaskularizacije donjih ekstremiteta (aksilo(bi)femoralni, femorofemoralni, transopturatorni, lateralni bajpas, i dr.); sve vrste femoro-distalnih arterijskih rekonstrukcija; operativno zbrinjavanje povreda svih krvnih sudova; embolektomije i trombektomije svih arterijskih segmenata; operativno lecenje tumora koji angažuju krvne sudove (tumor karotidnog tela, retroperitonealne neoplazme), i dr. Posebno obimno iskustvo, po kome je prepoznatljiva u međunarodnim okvirima, Klinika ima u oblasti aortnih rekonstrukcija, uključujući tu i najsloženije vaskularne operacije, na torakoabdominalnoj aorti. Uz to, u skladu sa svetskim trendom, tokom poslednje decenije beleži se stalno rastuća zastupljenost minimalno-invazivnog, endoluminalnog tretmana vaskularnih lezija

Posebno vredno osvrta i reprezentativno za delokrug i obim rada Klinike je poluvekovno iskustvo u lečenju aneurizmatske bolesti aorte. Prvu operaciju aneurizme abdominalne aorte uradio je prof. dr Vojislav Stojanović, 1961. godine, svega 10 godina posle legendarne rekonstrukcije Dubosta u Parizu. Naredne godine, sličnu operaciju izveo je i prof. dr Borislav Vujadinović. Štaviše, radilo se o komplikovanim slučajevima, bolesnicima sa rupturiranom aneurizmom i primarnom aortoenteričnom fistulom; za drugog pacijenta pouzdano se zna da je rekonstrukcija izvedena implantacijom dacronskog grafta, koji je svega nekoliko godina ranije uveden u kliničku praksu u SAD od strane DeBakeyja (Slika 5. Sleva nadesno: prof. dr. V. Stojanović, prof. dr M. E. DeBakey i prof. dr B. Vujadinović 1967. god., prilikom jedne od poseta slavnog DeBakeya Drugoj hirurškoj klinici). (Slika 6. Prof S. Lotina) Od ovih pionirskih poduhvata do danas prošlo je punih 50 godina, tokom kojih je operacija aneurizme aorte, kako nerupturirane tako i rupturirane, postala deo rutinske operativne svakodnevice u našoj Klinici. Iz godine u godinu broj bolesnika operisanih zbog aneurizmatske bolesti aorte je u upadljivom porastu. Zaključno sa decembrom 2012. godine u Klinici je zbog aneurizme aorte operisano oko 5000 bolesnika. Sa preko 1000 pacijenata operisanih zbog rupture aneurizme abdominalne aorte (period 1990–2012), Klinika trenutno ima najveće iskustava u svetu u hitnom zbrinjavanju te letalne vaskularne “katastrofe” koja neposredno ugrožava život i nalaže prvostepenu hitnost u rešavanju. Istovremeno u istom period uradjeno je preko 5000 operacija na karotidnim arterijama. Od 2001 godine Klinika se jedina u region rutinski bavi najtežom vaskularnom procedurom, hirurgijom torakoabdominalne aorte sa oko 170 do sada ivedenih procedura. Od 2007-me godine rutinski se bavimo endovaskularnimi procedurama, i do sada smo izveli blizu 200 zahvata na grudnoj i trbušnoj aorti. U ovom momentu ne postoji ni jedna vaskularna procedura koju u našoj zemlji izvodi neka ustanova a mi ne. Istovremeno, ima procecura koje jedino mi izvodimo a drugi ne, a još više je onih koje mi izvodimo rutinski a drugi sporadično. To se pre sveg odnosi na tri dnašnja glavna vaskularna problema: cerebrovaskularna bolest, aneruzmatska bolest i povrede krvnih sudova.

Druga hirurška klinika a potom i ustanove koje su nastale od nje uključujući i Kliniku za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju, su oduvek bile prepoznatljive po međunarodnoj saradnji. Profesor Stojanović je bio jedan od osnivača Evropskog Udruženja za Kardiovaskularnu Hirurgiju pedestih godina prošlog veka. U njegovom rukovođenju učestvovao je narednih 25 godina. Od februara meseca 2008. godine profesor Davidović je član izvršnog komiteta ovog udruženja. Zahvaljujući svemu tome Klinika odnosno institucije koje su je nasledile, su imale priliku da organizuju i neke veoma značajne međunarodne stručne sastanke. To su 25ti Kongres Evropskog Udruženja za kardiovaskularnu hirurgiju, koji je održan 1976-te i Internacionalni Kongres „Redo” Vascular Surgery, koji je održan 1989-te godine. Tokom 2007 i 2009 gdine Klinika je organizovala dva Kongresa udruženja flebologa sa medjunarodnim učešćem.  Poslednjih deset godina Kliniku za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KCS posetila je čitava plejada eminentnih svetskih vaskularnih hirurga. To su: Kieffer (Francuska), Dzinich (Mađarska), Nevelsteen (Belgija), Rich (SAD); Moll (Holandija), Deriu (Italija), Palombo (Italija), Ekloff (Švedska), Parch (Austrija), Guex (Francuska), Nicolaides (V. Britnaija), Glowiczki (USA), Jacobs (Holandija). Zahvaljujući tome stvorene su mogućnosti za školovanje naših mladih lekara u inostranstvu.

Projekti i studije koje se realizuju na klinici

• Naučno istraživački projekat "Multidisciplinarna istraživanja relevantna za etiopatogenezu, dijagnostiku i savremeni tretman bolesti torakoabdominalne aorte i njenih grana", finansiran od strane Ministarstva za prosvetu i nauku Vlade Repubike Srbije
• Studija o trombolitičkom lečenju tromboze nativne arterije ili tromboziranog by pass grafta kod donjih ekstremiteta, humanim Plazminom
• Međunarodni registar za penetrantne aortne ulkuse (Internation Registry for Penetrating Aortic Ulcers) u saradnji sa Univerzitetom u Đenovi.
• Studija o hirurškom lečenju asimptomatske karotidne stenoze (ACST – Asymptomatic Carotid Surgery Trial 2 koju organizuje Univerzitet u Oksfordu     
• Ispitivanje uticaja negativnog pritiska na zarastanje rana – randomizirana komparativna studija         

Detaljnije informacije u vezi sa radom Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KCS, svi zainteresovani mogu pronaći na linku: www.vhkcs.org