Otvorena prva banka reproduktivnih ćelija u Srbiji
U Ginekološko-akušerskoj klinici (GAK) Kliničkog centra Srbije danas je otvorena prva banka reproduktivnih ćelija u Srbij, što će parovima bez dece omogućiti da lečenjem u zemlji dobiju potomstvo. U banci će se čuvati spermatozoidi i jajne ćelije, ali i embrioni donatora, a svi parovi koji imaju problem sa začećem, iz banke će dobiti reproduktivni materijal.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da je u opremu uloženo oko milion evra i da su embriolozi, biolozi, genetičari, ginekolozi i infektolozi prošli sve neophodne obuke.
"Parovi iz Srbije koji imaju problem sa začećem, više ne moraju da idu u inostranstvo kako bi se ostvarili kao roditelji. To mogu sada da urade i u Srbiji", rekao je Lončar i dodao da su doneti neophodan zakon i svi podzakonski akti kako bi se ta oblast precizno definisala.
Lončar je pozvao građane Srbije da se uključe u projekat kako bi bilo što više donatora i kako bi što više parova bez dece dobilo potomstvo.
Direktor Kliničkog centra Srbije prof.dr Milika Ašanin istakao je da je ponosan što je za mesto ove banke odabran KCS, odnosno Klinika za ginekologiju i akušerstvo, jer je to najsatarija i najveća ustanova ovog tipa u zemlji i šire, koja ispunjava sve preduslove za funkcionisanje ovako zahtevnog i odgovornog zdravstvenog postupka, od izuzetnog značaja za celu zemlju.
Direktor GAK-a Aleksandar Stefanović rekao je da više od 15 odsto parova u Srbiji ima problem sa sterilitetom. On je podsetio da se od 1991. godine u GAK-u u Višegradskoj radi postupak vantelesne oplodnje i da je tada rođena prva beba.
Zahvaljujući banci reproduktivnih ćelija, žene i muškarci u Srbiji moći će da o trošku države zamrznu svoje polne ćelije i embrione, kao i da ih poklone drugim ljudima koji ne mogu da se ostvare kao roditelji.
Pravo da budu donori reproduktivnog materijala imaju žene koje su zdrave fizički i psihički i koje su stare između 21 i 34 godine i muškarci do 40 godina.
Zakonom je predviđeno da svi donori jajnih ćelija, spermatozoida i embriona budu anonimni za primaoca, ali će morati da prođu neophodne zdravstvene preglede i psihološke procene, kao i da se testiraju na polno prenosive bolesti.
Anonimnost je zagarantovana i podaci o donoru neće moći da se dobiju, osim zbog medicinskih indikacija za dete.
KCS/ Tanjug