Univerzitetski klinički centar Srbije

Prof. dr Miljko Ristić je rekao da je 52-godišnjem pacijentu presađeno srce davaoca koji se nalazio u stanju moždane smrti. Pacijent je u stabilnom stanju i pokazuje dobre zdravstvene parametre, rekao je Ristić, dodajući da ova transplantacija posle toliko godina predstavlja novo poglavlje u oblasti kardiohirurgije.

"Nećemo se zaustaviti na nekoliko početnih operacija već ćemo nastojati i nastaviti uz pomoć Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da ih bude još više", rekao je Ristić.

On je naveo da je u Srbiji godišnje potrebno obaviti između 70 do 80 transplantacija budući da smo na "vodećem" mestu u svetu po broju kardiovaskularnih bolesnika.

Prvih šest transplantacija u Srbiji urađeno je 1995. godine u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje u Beogradu, ali one nisu dale zadovoljavajuće rezultate pa je taj program bio obustavljen do sada, rekao je doktor.

Prema njegovim rečima, ova metoda i metoda transplantacije sa veštačkim srčanim pumpama radi se već dugi niz godina u svetu ali je nažalost Srbija tu u velikom zaostatku i bilo je krajnje vreme da počne da se bavi tim programom.

Ristić smatra da je razlog što Srbija zaostaje u programima transplantacije to što pitanje donora i Zakon o transplantaciji nisu bili regulisani do 2010. godine, jer bez zakona tu metodu nije bio moguće raditi, ali i da su ljudi koji su ranije rukovodili kardiohirurgijom u Srbiji delom odgovorni što taj metod nije zauzeo svoje pravo mesto. "Pokrenut je mehanizam da se ovi postupci uvrste u standardne metode hirurškog lečenja srčanih bolesnika", naglasio je on.

Ristić je istakao da pacijenti kojima je izvršena tranplantacija, teoretski, a i praktično mogu da žive do 20 godina, ali da je 10 godina očekivani period kvalitetnog života.

Nepovoljna strana tranpslantacije srca je imunosupresivna terapija koja ima neka neželjna dejstva i koja se ispoljava u manjoj ili većeoj meri kod pojedinih pacijenata u smislu razvoja nekih bolesti i oštećenja drugih tkiva, ukazao je Ristić. Međutim, kako je naveo, u tim slučajevima, lekari vode računa i o tome i primenjuju adekvatne metode lečenja, pa kod takvih pacijenata dolazi u obzir i reimplantacija srca, odnosno ponovna transplantacija.

Vladan Gerasimović (52) iz Lazarevca, kome je urađena transplantacija srca uspešno se oporavlja, svestan je, komunikativan, uzima hranu na usta, a lekari se nadaju da će za dan ili dva napustiti intenzivnu negu i preći na odeljenje.

Na organ, kako kaže, čekao je od maja ove godine, ali je bolest dijagnostikovana pre više od deceniju.

"Prof. Miljko Ristić i konzilijum su rešili da drugog leka nema nego da se uradi transplantacija srca. Moje je radilo veoma slabo sa svega 13 do 15 odsto", kaže Gerasimović.

On se zahvalio porodici donora, ali i celom transplantacionom timu koji je predvodio direktor KCS Miljko Ristić, što su mu dali šansu za novi život.

Načelnica anestezije i reanimacije Klinike za kardiohirurgiju KCS dr Ljiljana Šoškić rekla je da se kritičan period za ovog pacijenta polako završava. Najkritičniji period, kako kaže, bio je onaj u operacionoj sali i taj period je dobro prošao. "Sledeći kritičan period je u sobi intenzivne nege i sada se i on završava. Pacijent je svestan, komunikativan, stabilan, uzima hranu na usta. Još je vezan za krevet", naglasila je dr Šoškić.

Ona je dodala da su Gerasimoviću juče izvađeni drenovi i krenulo se sa doziranim opterećenjem, da radi pasivne i aktivne vežbe u krevetu.

Sledeći korak je, kako naglašava, da sedne na ivicu kreveta a zatim da ustane i krene sa kratkim šetnjama.

Za dan ili dva doktorka očekuje da će pacijent moći da napusti intenzivnu negu i pređe na odeljenje. U bolnici će kako kaže morati da ostane do mesec dana, a brigu i praćenje njegovog zdravstvenog stanja preuzimaju kardilozi.

Tanjug