Univerzitetski klinički centar Srbije

Klinika za infektivne i tropske bolesti
Klinika za neurohirurgiju
Klinika za endokrinologiju dijabetes i bolesti metabolizma
Klinika za hematologiju
Klinika za psihijatriju
Klinika za neurologiju
Klinika za kardiologiju
Klinika za kardiohirurgiju
Klinika za vaskularnu hirurgiju
Klinika za grudnu hirurgiju
Klinika za pulmologiju
Klinika za digestivnu hirurgiju – I hirurška
Klinika za gastroenterohepatologiju
Klinika za nefrologiju
Klinika za urologiju
Klinika za ginekologiju i akušerstvo
Klinika za očne bolesti
Klinika za ORL i MFH
Klinika za dermatovenerologiju
Klinika za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju
Klinika za alergologiju i imunologiju
Klinika za opekotine plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju

UNIVERZITETSKI KLINIČKI CENTAR SRBIJE
KLINIKA ZA UROLOGIJU
Beograd, Resavska 51
Centrala Klinike: 011-2658-956
E-mail Klinike: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Rukovodilac Klinike
Prof. dr Zoran Džamić

Tehnički sek. Slavica Lisičić tel/faks: 011-2688-553

Pomoćnik Rukovodioca Klinike
Doc. dr Tomislav Pejčić 011-2659-773                      

Sekretar Klinike
Gordana Ivković, dipl. soc. radnik 011-2682-685

Glavna sestra
VMS Dragana Đorđević 011-2659-176

Edukator zdravstvene nege
VMS Valentina Petković 011-2658-956/ lok. 112

Polikliničko-dijagnostički centar (Nalazi se u zgradi starog Urgentnog centra)
Načelnik

Glavna sestra
VMS Svetlana Žeželj                                                                                  
Kontrakt telefoni:                                                                  

• Ambulanta: 066-844-64-58 (od 7-15h)
• Informacije u vezi ordiniranja terapije u dnevnoj bolnici možete dobiti na telefon: 066-844-64-62 (od 7-14h)

Ambulantno-polikliničko odeljenje
Načelnik
Prof. dr Otaš Durutović                                                                    

Odeljenje dnevne bolnice sa hemoterapijom i endoskopsko dijagnostičkim procedurama
Načelnik                                                                               
Prim. dr Aleksandar Janjić 066-844-64-62

Multidisciplinarni centar za dijagnostiku, ispitivanje i lečenje poremećaja mokrenja
Načelnik

Glavna sestra
VMS Slađana Božović                                                                                 

Odeljenje transplantacione urologije
Načelnik
Prim. dr Čedomir Topuzović                                                          
Glavna sestra
VMS Slađana Đurđević 011-366-2405          

Odeljenje I
Načelnik
Prof. dr Miodrag Aćimović                                                              
Glavna sestra
VMS Snežana Lipovac 011-2658-956/ lok. 109

Odeljenje II
Načelnik
Prof. dr Aleksandar Janičić                                    
Glavna sestra:
VMS Snežana Pešović 011-2658-956/ lok. 105

Odeljenje III – poluintenzivna nega
Načelnik
Prof. dr Zoran Džamić                                                                    
Glavna sestra
VMS Danijela Milković 011-2658-956/ lok. 107

Odeljenje IV – intenzivna nega, polihemioterapija
Načelnik
Prof. dr Đorđe Nale                                                                         
Glavna sestra
VMS Vesna Božanić 011-2657-701

Odeljenje V
Načelnik
Prof. dr Nebojša Bojanić
Glavna sestra
VMS Svetlana Pejčić 011-366-24-28

Odeljenje VI – urgentna urologija, poluintenzivna nega
Načelnik
Prof. dr Dejan Dragičević                                                               
Glavna sestra
VMS Dragana Šljukić 011-366-6190, 088-844-65-69
Urološka ambulanta Urgentnog centra 011-366-7113

Operacioni blok i odeljenje intenzivne nege
Načelnik
Doc. dr Tomislav Pejčić                                                                  
Glavna sestra operacionog bloka
VMS Zorica Tepavčević 011-2658-956/lok. 110
Glavna sestra intenzivne nege
VMS Milica Nikolić 011-2659-275, 2658-956/ lok. 108

Odeljenje za endourologiju-poluintenzivna nega
Načelnik
Prof. dr Otaš Durutović
Glavna sestra
VMS Sonja Lazić

Odsek za endoskopsku, ultrazvučnu dijagnostiku i laparoskopsku hirurgiju
Načelnik

Glavna sestra 011-2658-956/ lok. 104

SLUŽBE KLINIKE ZA UROLOGIJU

Biohemijska laboratorija
Dr sci ph Daniela Bartolović                                               
Glavni lab. tehničar
Vanja Vuković 011-2658-273          

Odeljenje anesteziologije i reanimatologije
Načelnik
Prof. dr Nebojša Lađević                                                   
Tehnički sekretar
Ivana Perković 011-3617-987

Histopatološka laboratorija
Dr Vladimir Mijajilović 011-366-22-39
Viši lab. tehničar
Dušica  Nikolić 011-366-22-38

Urogenitalna radiologija
Načelnik
Dr Aleksandar Radević 011-2657-700

Apoteka
Mr ph Marija Stožinić 011-2687-001

Farmaceutski tehničar
Lidija Matić 011-2687-001                                                                      

Referent radnih odnosa
Suzana Petrović 011-2686-526

Na Klinici za urologiju primenjuju se dijagnostičke i terapijske procedure koje se primenjuju u najvećim svetskim urološkim centrima.

ZAKAZIVANjE PREGLEDA

Zakazivanje pregleda vrši izabrani lekar opšte prakse preko integrisanog informacionog sistema sa nalazom i mišlјenjem izabranog lekara opšte prakse i minimumom dijagnostičkih nalaza (ultrazvučni pregled, labaratorijski nalazi-krvna slika, urea, kreatinin, glikemija, urin i po potrebi i urinokultura)

Zakazivanje konzilijarnih pregleda (uro-onkoloških sredom, uroloških petkom i konzilijuma za kalkulozu ponedelјkom) vrši lekar specijalista urolog.

Zakazivanje endoskopskih procedura, TRUS biopsije prostate i dostupnih urodinamskih ispitivanja vrši urolog UKCS, tokom ambulantnog pregleda.

Informacije za patohistološke nalaze tel. 2658-003 od 13 do 14 i 30 časova

Obaveštenje o ESWL proceduri
Extracorporeal Shock Wave Lithotripsy (Ekstrakorporalna litotripsija udarnim talasima)

ESWL je neinvazivna metoda lečenja kamena u bubrega i gornjih urinarnih puteva. To je metoda izbora u lečenju i primenjuje se kod više od 90% pacijenata sa ovom bolešću. Podrazumeva primenu udarnih talasa visoke energije koji se pod konrolom rendgena ili ultrazvuka usmeravaju na kamen. Udarni talasi po prelasku iz sredine manje gustine (meka tkiva) u sredinu veće gustine (kamen) oslobađaju veliku količinu energije koja dezintegriše ciljani kamen u sitne delove koji se potom spontano izmokravaju. Ponekad je, zavisno od veličine i lokalizacije (položaja) kamenaca, proceduru potrebno ponoviti više puta ili je kombinovati sa drugim metodama lečenja.

Indikaciju za proceduru postavlja lekar specijalista urologije UKCS.

Apsolutne kontraindikacije su: trudnoća, poremećaj zgrušavanja krvi usled hematoloških oboljenja ili primene lekova protiv zgrušavanja krvi, aktivne infekcije urinarnog trakta, nekontrolisana hipertenzija, neke anatomske abnormalnosti bubrega i mokraćnih kanala.

Procedura se sprovodi kroz dnevnu bolnicu, što znači da pacijent ne ostaje u bolnici, već se istog dana posle obavljene intervencije vraća kući.

Svi pacijenti zakazani za određeni dan javljaju se u 07h zbog trijaže i eventualne dopune analiza krvi ili plasiranja JJ katetera. Zatim se formira redosled pacijenata koji zavisi od više faktora.

Sama procedura traje između 1,500SW i 4,000SW (udara u kamen) tj od 30 do 60 min. Najčešće 40-50min.

Kao priprema za intervenciju pacijent dobija dve i.m. injekcije analgetika, što je dovoljno da se intervencija sprovede bez bolova.

Slika 1 ESWL aparat

Pacijent leži na specijalnom stolu iznad udarne glave aparata (Slika 1). Kontakt između pacijenta i aparata ostvaruje se preko balona ispunjenog vodom, koji se oslanja na kožu u predelu bubrega. Između kože i kontaktne gume se stavlja gel koji je na bazi vode. Udarni talasi se usmeravaju u jednu tačku (fokus) gde se pomoću rendgena ili ultrazvuka pozicionira ciljani kamen. Zatim se puštaju udarni talasi,koji su u početku manjeg intenziteta ,a kako itervencija napreduje pojačava se intenzitet udarnih talasa, uz smanjivanje frekvence.

Efikasnost metode zavisi od veličine i pozicije kamena kao i hemijskog sastava. Metoda je manje uspešna kod kamena većih od 2sm, kamena u donjem polu bubrega, u čašicama sa uskim vratom i kod kamena koji su građeni od cistina i kalcijum oksalata.

Moguće komplikacije ESWL tretmana su: hematurija (krv u urinu), krvni podlivi u potkožnom tkivu, podlivi u ili oko bubrega, bol u predelu bubrega, opstrukcija mokraćnog kanala.

Slika 2 JJ kateter

Kod nekih pacijenata u zavisnosti od veličine i lokacije kamenaca lekar specijalista indikuje plasiranje JJ katetera (Slika 2). To je šuplja cevčica koja se plasira kroz bešiku i ureter u bubreg. Jedan kraj se smota u bubregu a drugi u mokraćnoj bešici, ne vidi se i uglavnom ne smeta. Služi da urin neometano iz bubrega dolazi u mokraćnu bešiku (kamen i pesak ne prolaze kroz kateter). Plasiranje JJ katetera obavlja se u endoskopskoj sali nadležne zdravstvene ustanove.

OBAVEŠTENjE pacijentima za intervenciju „ESWL“ 

Dodatne informacije Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. tel 066/8446458

Direktor Klinike za urologiju UKCS
Prof. Dr Zoran Džamić

Opšti podaci organizacione jedinice

• Adresa: Dr Koste Todorovića br. 8, 11000, Beograd, Srbija
• Telefon: +381 11 3065-176
  
• Fax: +381 11 366 3684
  
• E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Organizaciono-kadrovska struktura

Klinika za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije (KVEH KCS) je zdravstvena ustanova tercijarnog ranga i nacionalna referentna ustanova za dijagnostiku i hirurško lečenje oboljenja, povreda i urođenih mana krvnih sudova. Uz to, godinama unazad, jedina je ustanova u Republici Srbiji koja hitne slučajeve iz oblasti vaskularne hirurgije zbrinjava bez prekida – 24 sata, svakog dana u godini. Kao takva, Klinika poseduje obimno iskustvo, u svetskim razmerama, u tretmanu najšireg spektra vaskularnih lezija, uključujući tu najsloženije, primarne i reoperativne elektivne, kao i najdramatičnije urgentne slučajave.

Ranije u sastavu Instituta za kardiovaskularne bolesti, Klinika funkcioniše kao samostalna organizaciona jedinica u okviru KCS od novembra 2009. godine. Funcionalnu celinu KVEH KCS sačinjavaju:

• Ambulanto-polikliničko odeljenje sa Kabinetom za ultrazvučnu dijagnostiku,
• Odsek za kardiovaskularnu dijagnostiku i endovaskularne intervencije (Angiosala),
• Prvo kliničko odeljenje,
• Drugo kliničko odeljenje,
• Odeljenje poluintenzivne nege,
• Odeljenje intenzivne nege,
• Odeljenje operacionog bloka,
• Odeljenje anesteziologije sa reanimatologijom,
• Odsek za transfuzionu medicinu,
• Biohemijsko-hematološka laboratorija,
• Služba fizikalne perioperativne rehabilitacije,
• Služba patološke dijagnostike,
• Apoteka,
• Služba za administrativno-tehničke poslove.

Menadžment klinike

Rukovodilac Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju UKCS

• Profesor dr Marko Dragaš

Pomoćnici Rukovodioca Klinike

• Docent dr Igor Končar
• Profesor dr Nikola Ilić

Glavna sestra klinike:

• V.M.S. Snežana Kostić
  

Tehnički sekretar i koordinator klinike:

• Ljiljana Milinković, tel. +381 11 366 3091

Načelnik Ambulantno-polikliničkog odeljenja sa kabinetom za ultrazvučnu dijagnostiku: 

• Primarijus dr Ilijas Činara, tel. +381 11 366 3095

Glavna sestra Ambulantno-polikliničkog odeljenja sa kabinetom za ultrazvučnu dijagnostiku:

Načelnik Odseka za kardiovaskularnu dijagnostiku i endovaskularne intervencije (Angiosala):

• Docent dr Vladimir Cvetić, tel. +381 11 366 3683

Glavna sestra Odseka za kardiovaskularnu dijagnostiku i endovaskularne intervencije (Angiosala):

• V. rad. tehn. Mirjana Čović, tel. +381 11 366 3680

Načelnik Prvog kliničkog odeljenja: 

• Profesor dr Marko Dragaš

Glavna sestra Prvog kliničkog odeljenja:

• V.M.S. Marija Mihajlović, tel. + 381 11 366 3321

Načelnik Drugog kliničkog odeljenja:

• Profesor dr Miroslav Marković, tel +381 11 366 3126

Glavna sestra  Drugog kliničkog odeljenja: 

• V.M.S. Anita Budalić, tel. + 381 11 366 3321
  

Načelnik odeljenja poluintenzivne nege:

• Profesor dr Nikola Ilić, tel. +381 11 366 3096

Glavna sestra odeljenja poluintenzivne nege:

• V.M.S. Dragana Mitreski, tel. +381 11 366 3946
  

Načelnik odeljenja intenzivne nege: 

• Prof. Dr Slobodan Cvetković, tel. +381 11 366 3096

Glavna sestra odeljenja intenzivne nege:

• V.M.S. Mirjana Banović, tel. +381 11 366 3007

Načelnik odeljenja operacionog bloka:

• Docent dr Igor Končar, tel. +381 11 366 3245

Glavna sestra odeljenja operacionog bloka:

• V. M.S. Svetlana Prebiračević, tel +381 11 366 3252

Načelnik odeljenja anesteziologije sa reanimatologijom:

• Dr Biljana Kukić

Glavna sestra odeljenja anesteziologije sa reanimatologijom: 

• V.M.S. Jelena Kraćun, tel. +381 11 366 32 50

Načelnik odseka za transfuzionu medicinu:

• Dr Nebojša Savić, tel. +381 11 366 3698

Glavna sestra odseka za transfuzionu medicinu:

• Transf. tehn. Marija Čičarević, tel. +381 11 366 3698

AMBULANTA – pregledi

Profesor dr Lazar Davidović – svaki dan – preglede zakazati na – 381 11 362 8784

PONEDELJAK                                                 

Profesor dr Slobodan Cvetković
Profesor dr Miroslav Marković
Ass. dr Ivan Tomić

UTORAK                                                                                           

Prim. dr Ilijas Činara
Docent dr Igor Končar
Ass. ddr P. Mutavdžić

SREDA
Prof. dr Dušan Kostić
Profesor dr Marko Dragaš
Ass. dr Miloš Sladojević
Dr Anica Ilić

ČETVRTAK

Profesor dr Lazar Davidović
Dr Ilija Kuzmanović
Profesor dr Nikola Ilić
Dr Aleksandar Mitrović

PETAK

Dr Nenad Jakovljević
Doc. dr Andreja Dimić
Dr Mihailo Mićić

Zakazivanje pregleda

Prvi pregled u Ambulanti vaskulame hirurgije Poliklinike KCS zakazuje izabrani lekar matičnog DZ preko IZIS sistema. Slobodne termine za naredni mesec dajemo 6. u tekućem mesecu. Izabrani lekar ima mogućnost upućivanja pacijenta prioritetnim uputom (ako dijagnoza to podržava). Važnost takvog uputa je 24 sata.

Kontrolne preglede u okviru šest meseci (dok je uput važeći) zakazuje Vaskularni hirurg koji je obavio prethodni pregled.

Sva obaveštenja vezana za Vaskularnu ambulantu zdravstveni korisnici mogu dobiti na br. tel. 011 366 3095

Hitna služba

Svi pacijenti sa akutnim vaskularnim problemom koji se kod nas leče, ili nisu ranije lečeni u nekom od vaskularnih centara istog ranga (tercijarni nivo) imaju pravo i trebalo bi da se obrate na vanredan ili hitan pregled u našu ustanovu, po mogućnosti uz odgovarajući uput od strane nadležnog lekara.

Radnim danom - pre podne
Poželjno je da to, radnim danom pre podne, bude Vaskularna ambulanta smeštena u Poliklinici Kliničkog centra Srbije, gde se vanbolnički pregledi inače obavljaju, a zbog mogućnosti da se prilikom pregleda izvede i dopunska ultrazvučna dijagnostika.

Popodne i neradnim danima za hitne preglede
U popodnevnim, večernjim i noćnim satima, kao i neradnim danima za hitne preglede otvoren je 24 sata Urgentni centar, gde se po potrebi, u Opštoj hirurškoj ambulanti (ambulanta br. 2), pregledaju i vaskularni pacijenti.

Pacijenti koji su ranije operisani u našoj Klinici
To ne važi za pacijente ranije operisane u našoj Klinici, za koje su naša vrata uvek otvorena. U slučajevima neodložno hitnih, kritičnih stanja (npr. krvarenje, akutna ishemija, povreda krvnog suda) ne treba gubiti vreme na formalnosti kao što je pribavljanje uputa, koji se uvek može dobaviti naknadno, uz odgovarajuću potvrdu ukoliko se pacijent hitno hospitalizuje i operiše.

Konzilijum Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KCS

Svakog radnog dana, sa početkom u 13:30h u biblioteci Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju, održava se stručni sastanak-konzilijum na kojem se detaljno razmatraju pojedinosti o svakom pacijentu hospitalizovanom na klinici, te se na osnovu konstatovanih dijagnoza donosi odluka o modalitetu lečenja i određuje operativni program za svaki naredni dan. Termin održavanja konzilijuma je posebno bitan za doktore sa drugih klinika KCS koji su po potrebi delegirani da na Konzilijumu naše klinike prikažu pacijente sa eventualnim vaskularnim komorbiditetom.

Kontinuirana medicinska edukacija
Klinika za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KCS tokom godine održava više kurseva kontinuirane medicinske edukacije za domaće slušaoce koji za temu imaju različite aspekte patologije, dijagnostike i lečenja oboljenja krvnih sudova.

Takođe, u poslednje dve godine, na našoj Klinici, održana su dva trening kursa zasnovana na “hands on” modelu posvećena everzionoj karotidnoj endarterektomiji u uslovima regionalne anestezije – cervikalni blok. Oba kursa podržana su od strane Evropskog udruženja vaskularnih hiruga – ESVS, a učesnici su bili hirurzi i anesteziolozi iz više zemalja Evrope i sveta (Novi Zeland, Velika Britanija, Italija, Estonija, Kipar, Rumunija, Gruzija…).

Kratak istorijat

Klinika za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije (KVEH-KCS) nastavlja bogatu tradiciju Druge hirurške klinike, ustanove u kojoj su sa neznatnim zakašnjenjem u odnosu na vodeće svetske centre izvođene prve operacije srca i krvnih sudova na prostoru bivše Jugoslavije i koja stoga s pravom važi za kolevku srpske kardovaskularne hirurgije. Istovremeno, Klinika je stekla renome vrsne hiruške škole i „fabrike“ medicinskih kadrova svih profila.

Zgrada u kojoj se Klinika danas nalazi sazidana je pre više od 100 godina, na prelazu XIX u XX vek, u vreme vlade Kralja Aleksandra Obrenovića, sa namenom da služi kao ginekološka bolnica i porodilište. Pročelje zgrade i danas krasi balkon sa kojeg je narodu trebalo da se obrati Kraljica sa nesuđenim prestolonaslednikom (Slika 1. Venčana fotografija Kralja Milana i Kraljice Drage Obrenović iz 1900. godine).

Po završetku Drugog svetskog rata, novembra 1946. formirana je Četvrta hirurška klinika za ratnu hirurgiju, smeštena u paviljonima koji su se nalazili na mestu sadašnje Poliklinike KCS. Za upravnika je postavljen glavni hirurg Glavne vojne bolnice u Beogradu, pukovnik dr Vojislav K. Stojanović (1906–1991). Dekretom Saveta Medicinskog fakulteta od 17. februara 1947. Klinika za ratnu hirurgiju je proglašena nastavnom bazom Medicinskog fakulteta, sa docentom drV. Stojanovićemna čelu.

Reorganizacijom hirurških klinika i nastave hirurgije od 12. aprila 1951. Klinika je dobila novi naziv, pod kojim je u sledećim decenijama stekla slavu: Druga hirurška klinika. Godine 1966. klinika je iz „paviljona“ preseljena u adaptiranu zgradu starog porodilišta (Slika 2. Ispred „nove“ zgrade, krajem 1960-ih: profesor dr V. Stojanović [u], sa saradnicima), gde je ostala do današnjih dana (Slika 3. Današnji izgled zgrade u kojoj je smeštena KVEH-KCS).

Šezdesetgodišnjica Druge hirurške klinike i stogodišnjica rođenja Vojislava Stojanovića svečano su obeleženi krajem 2006. godine. Za tu priliku snimljen je dokumentarni film o Klinici i publikovana monografija Hronika Druge hirurške klinike, autora profesora dr Vladislava Arsova i saradnika.

Sve do 1985. godine u Drugoj hirurškoj klinici radjena je celokupna hirurgija. U tom periodu Klinikom su rukovodili prof. dr Vojislav Stojanovic (1946–1977) i prof. dr Borislav Vujadinovic (1977–1985) koji su se, uz prof. dr Dragoša Nedeljkovića, najviše bavili vaskularnom hirurgijom. Posle njih je vaskularnu hirurgiju vodio prof. dr Stojan Anojčić. Godine 1985. Druga hiruška klinika ulazi u sastav Kliničkog centra Srbije i zajedno sa Prvom hirurškom klinikom konstituiše Institut za hirurgiju. U okviru Instituta za hirurgiju formirana je, između ostalog, Klinika za kardiovaskularnu hirurgiju, sa dva odeljenja za vaskularnu hirurgiju, na čelu sa prof. dr Slobodanom Lotinom. Godine 1988. osniva se Institut za kardiovaskularne bolesti i, u okviru njega, Centar za vaskularnu hirurgiju. U periodu 1988–2001. Centrom je rukovodio prof. dr Slobodan Lotina. Aktuelna Klinika za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju postoji kao samostalna organizaciona jedinica u okviru Kliničkog centra Srbije od novembra 2009. godine. Od 2001. godine, direktor Centra, odnosno Klinike za vaskularnu hirurgiju je prof. dr Lazar Davidović (Slika 4.) Deo današnjeg kolektiva KVEH-KCS.

Da bi se stekla jasnija predstava o značaju Druge hirurške klinike za razvoj domaće vaskularne hirurgije, nabrojaćemo neke od operacija koje su u našoj sredini po prvi put izvedene upravo u toj ustanovi: 1947. resekcija aneurizme periferne arterije; 1948. reparacija posttraumatske arteriovenske fistule; 1950. transfemoralna tromboembolektomija; 1950. ligatura donje šuplje vene; 1951. dorzalna simpatektomija (Th2-Th3); 1955. portokavalna anastomoza; 1955. dezopstrukcija periferne arterije; 1956. interpozicija venskog grafta; 1957. embolektomija abdominalne aorte; 1958. periferni arterijski bajpas; 1961. resekcija rupturirirane aneurizme abdominalne aorte sa aorto-enteričnom fistulom; 1961. splenorenalni šant; 1961. rekonstrukcija abdominalne aorte implantacijom dakronskog grafta; 1966. resekcija aneurizme torakalne aorte.

Širok spektar konvencionalnih („otvorenih“) vaskularnih hiruških procedura koje danas se u Klinici rutinski izvode obuhvata: rekonstrukcije ekstrakranijalnog karotidnog segmenta (endarterektomija, everziona i klasična, rekonstrukcije graftom, i dr.); anatomske i ekstraanatomske procedure na proksimalnom delu grana luka aorte; operativno lecenje vaskularnog sindroma gornje aperture toraksa; resekcije aneurizmi aorte, uključujući tu aneurizme descendentne torakalne, torako-abdominalne aorte, aortoilijačne aneurizme, kao i rupturirane aneurizme; reparacije ilijačnih i perifernih arterijskih aneurizmi; aortobifemoralne rekonstrukcije zbog okluzivne bolesti; varijante ekstraanatomske revaskularizacije donjih ekstremiteta (aksilo(bi)femoralni, femorofemoralni, transopturatorni, lateralni bajpas, i dr.); sve vrste femoro-distalnih arterijskih rekonstrukcija; operativno zbrinjavanje povreda svih krvnih sudova; embolektomije i trombektomije svih arterijskih segmenata; operativno lecenje tumora koji angažuju krvne sudove (tumor karotidnog tela, retroperitonealne neoplazme), i dr. Posebno obimno iskustvo, po kome je prepoznatljiva u međunarodnim okvirima, Klinika ima u oblasti aortnih rekonstrukcija, uključujući tu i najsloženije vaskularne operacije, na torakoabdominalnoj aorti. Uz to, u skladu sa svetskim trendom, tokom poslednje decenije beleži se stalno rastuća zastupljenost minimalno-invazivnog, endoluminalnog tretmana vaskularnih lezija

Posebno vredno osvrta i reprezentativno za delokrug i obim rada Klinike je poluvekovno iskustvo u lečenju aneurizmatske bolesti aorte. Prvu operaciju aneurizme abdominalne aorte uradio je prof. dr Vojislav Stojanović, 1961. godine, svega 10 godina posle legendarne rekonstrukcije Dubosta u Parizu. Naredne godine, sličnu operaciju izveo je i prof. dr Borislav Vujadinović. Štaviše, radilo se o komplikovanim slučajevima, bolesnicima sa rupturiranom aneurizmom i primarnom aortoenteričnom fistulom; za drugog pacijenta pouzdano se zna da je rekonstrukcija izvedena implantacijom dacronskog grafta, koji je svega nekoliko godina ranije uveden u kliničku praksu u SAD od strane DeBakeyja (Slika 5. Sleva nadesno: prof. dr. V. Stojanović, prof. dr M. E. DeBakey i prof. dr B. Vujadinović 1967. god., prilikom jedne od poseta slavnog DeBakeya Drugoj hirurškoj klinici). (Slika 6. Prof S. Lotina) Od ovih pionirskih poduhvata do danas prošlo je punih 50 godina, tokom kojih je operacija aneurizme aorte, kako nerupturirane tako i rupturirane, postala deo rutinske operativne svakodnevice u našoj Klinici. Iz godine u godinu broj bolesnika operisanih zbog aneurizmatske bolesti aorte je u upadljivom porastu. Zaključno sa decembrom 2012. godine u Klinici je zbog aneurizme aorte operisano oko 5000 bolesnika. Sa preko 1000 pacijenata operisanih zbog rupture aneurizme abdominalne aorte (period 1990–2012), Klinika trenutno ima najveće iskustava u svetu u hitnom zbrinjavanju te letalne vaskularne “katastrofe” koja neposredno ugrožava život i nalaže prvostepenu hitnost u rešavanju. Istovremeno u istom period uradjeno je preko 5000 operacija na karotidnim arterijama. Od 2001 godine Klinika se jedina u region rutinski bavi najtežom vaskularnom procedurom, hirurgijom torakoabdominalne aorte sa oko 170 do sada ivedenih procedura. Od 2007-me godine rutinski se bavimo endovaskularnimi procedurama, i do sada smo izveli blizu 200 zahvata na grudnoj i trbušnoj aorti. U ovom momentu ne postoji ni jedna vaskularna procedura koju u našoj zemlji izvodi neka ustanova a mi ne. Istovremeno, ima procecura koje jedino mi izvodimo a drugi ne, a još više je onih koje mi izvodimo rutinski a drugi sporadično. To se pre sveg odnosi na tri dnašnja glavna vaskularna problema: cerebrovaskularna bolest, aneruzmatska bolest i povrede krvnih sudova.

Druga hirurška klinika a potom i ustanove koje su nastale od nje uključujući i Kliniku za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju, su oduvek bile prepoznatljive po međunarodnoj saradnji. Profesor Stojanović je bio jedan od osnivača Evropskog Udruženja za Kardiovaskularnu Hirurgiju pedestih godina prošlog veka. U njegovom rukovođenju učestvovao je narednih 25 godina. Od februara meseca 2008. godine profesor Davidović je član izvršnog komiteta ovog udruženja. Zahvaljujući svemu tome Klinika odnosno institucije koje su je nasledile, su imale priliku da organizuju i neke veoma značajne međunarodne stručne sastanke. To su 25ti Kongres Evropskog Udruženja za kardiovaskularnu hirurgiju, koji je održan 1976-te i Internacionalni Kongres „Redo” Vascular Surgery, koji je održan 1989-te godine. Tokom 2007 i 2009 gdine Klinika je organizovala dva Kongresa udruženja flebologa sa medjunarodnim učešćem.  Poslednjih deset godina Kliniku za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KCS posetila je čitava plejada eminentnih svetskih vaskularnih hirurga. To su: Kieffer (Francuska), Dzinich (Mađarska), Nevelsteen (Belgija), Rich (SAD); Moll (Holandija), Deriu (Italija), Palombo (Italija), Ekloff (Švedska), Parch (Austrija), Guex (Francuska), Nicolaides (V. Britnaija), Glowiczki (USA), Jacobs (Holandija). Zahvaljujući tome stvorene su mogućnosti za školovanje naših mladih lekara u inostranstvu.

Projekti i studije koje se realizuju na klinici

• Naučno istraživački projekat "Multidisciplinarna istraživanja relevantna za etiopatogenezu, dijagnostiku i savremeni tretman bolesti torakoabdominalne aorte i njenih grana", finansiran od strane Ministarstva za prosvetu i nauku Vlade Repubike Srbije
• Studija o trombolitičkom lečenju tromboze nativne arterije ili tromboziranog by pass grafta kod donjih ekstremiteta, humanim Plazminom
• Međunarodni registar za penetrantne aortne ulkuse (Internation Registry for Penetrating Aortic Ulcers) u saradnji sa Univerzitetom u Đenovi.
• Studija o hirurškom lečenju asimptomatske karotidne stenoze (ACST – Asymptomatic Carotid Surgery Trial 2 koju organizuje Univerzitet u Oksfordu     
• Ispitivanje uticaja negativnog pritiska na zarastanje rana – randomizirana komparativna studija         

Detaljnije informacije u vezi sa radom Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KCS, svi zainteresovani mogu pronaći na linku: www.vhkcs.org

Adresa: Koste Todorovića 26, 11129 Beograd
Telefon: 011/ 3617777
Faks: 011/ 3615561
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Klinika za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije obezbeđuje stacinarno lečenje i ambulantne preglede pulmoloških bolesnika u zgradi Klinike za pulmologiju i u okviru Poliklinike Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Otvorena je za hitan prijem plućnih bolesnika 24 sata. Klinika raspolaže sa 175 bolesničkih postelja. U jedinici intezivne nege omogućeno je lečenje primenom invazivne mehaničke ventialcije na 15 raspoloživih respiratora.

Klinika za pulmologiju je referentna zdravstvena ustanova za tuberkulozu i podrazumeva obavljanje poslova primene, praćenja i unapređenja jedinstvene doktrine i metodologije u prevenciji, dijagnostici, lečenju i rehabilitaciji u oblasti zaštite zdravlja od tuberkuloze. (Odluka Ministra zdravlja Republike Srbije br. 500-01-1520/2015-02 od 18. decembra 2015. god.)

Klinika za pulmologiju je zdravstvena ustanova na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite koja obavlja poslove centra za određenu vrstu retkih bolesti-za cističnu fibrozu (Rešenje Ministra zdravlaj Republike Srbije br 500-01-465/2020-02 od 12.juna 2020.godine).

Zdravstveni kadar čine 41 lekar specijalista, 19 doktora medicine i 162 medicinske sestare i tehničara. U nastavi na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu učestvuje 14 lekara Klinike.

MENADŽMENT KLINIKE

Direktor
Klinički asist. dr sci. med. Mihailo Stjepanović 011/361-5556, 011/366-3034

Zamenik direktora
Doc.dr Spasoje Popević 011/361-5556, 011/366-3034

Pomoćnik direktora
Klinički asist. dr sci. med. Sanja Dimić Janjić 011/361-5556, 011/366-3034

Načelnik odeljenja za zdravstvenu administarciju i nemedicinske poslove
Dipl. pravnik Mirjana Radonjić 011/366-3472

Tehnički sekretar
Dragana Stupar  011/361-5556, 011/366-3034

Glavna sestra
Sanja Jelić 011/366-3286

POLIKLINIČKA SLUŽBA KLINIKE
Načelnik
Doc. dr Spasoje Popević 011/366-3659, 011/366-3467
Glavna sestra
Elmira Kojčin 011/366-3175

Odeljenje za prijem, zbrinjavanje urgentnih stanja i specijalističke ambulante 066/844-6599
Načelnik
Klinički asist. dr Jelena Janković 011/366-3490
Glavna sestra
Gordana Stjepanović

Odeljenje za funkcionalnu dijagnostiku pluća 011/366-3467
Načelnik
Klinički asist. dr Ivana Buha
Glavna sestra
Mira Neđić

Odeljenje za bronhologiju i invazivnu pulmološku dijagnostiku sa Dnevnom bolnicom za interventnu pulmologiju 011/366-3659
Načelnik
Dr Milan Grujić
Glavna sestra
Željka Narančić

Odeljenje za kardiološki monitoring plućnih bolesnika
Načelnik
Dr Verica Đukanović 011/366-3476
Glavna sestra
Zorica Jovanović 011/366-3493

Dnevna bolnica za maligne tumore pluća i pleure 011/366-3478
Načelnik
Prim. dr sci. med. Natalija Samardžić
Glavna sestra
Tijana Arsić

STACIONARNA ZDRAVSTVENA DELATNOST KLINIKE

Prvo odeljenje - odeljenje za bronhijalnu astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća i hroničnu respiracijsku insuficijenciju sa Dnevnom bolnicom za hronične bolesti respiratornog sistema
Načelnik
Prof. dr Branislava Milenković 011/3615798
Glavna sestra
Đurđica Maravić Tomić 011/366-3059

Drugo odeljenje - odeljenje za plućnu tuberkulozu i maligne tumore pluća, pleure i medijastinuma
Načelnik
Prof. dr Tatjana Adžić Vukičević 011/366-3307
Glavna sestra
Biljana Jokić  011/366-3237

Treće odeljenje - odeljenje za nespecifične respiratorne infekcije, hronične opstruktivne bolesti pluća i plućne embolije
Načelnik
Prof. dr Ljudmila Nagorni Obradović 011/366-3497
Glavna sestra
Nadežda Aleksić 011/366-3491

Čertvrto odeljenje - odeljenje opšte pulmologije
Načelnik
Klinički asist. dr sci. med. Sanja Dimić Janjić 011/366-3659
Glavna sestra
Gordana Tambić 011/366-3467

Peto odeljenje - odeljenje za oboljenja plućnog intersticijuma, sarkoidoze i druge granulomatoze sa Dnevnom bolnicom za bolesti plućnog intersticijuma
Načelnik
Klinički asist. dr sci. med. Mihailo Stjepanović, 011/361-5558
Glavna sestra
Sunčica Veličković 011/366-3452

Šesto odeljenje - odeljenje torakalne onkologije i intersticijskih plućnih bolesti
Načelnik
Doc. dr Dragana Marić 011/366-3539
Glavna sestra
Tatjana Marković 011/366-3537

Sedmo odeljenje - odeljenje opšte pulmologije, plućne tuberkuloze i nespecifičnih infekcija pluća i pleure
Načelnik
Prof. dr Vesna Škodrić Trifunović 011/366-3115
Glavna sestra
Ana Lončar 011/366-3538

Osmo odeljenje - odeljenjeza pripremu i lečenje pacijenata po protokolu za molekularnu i imunoterapiju
Načelnik
Doc. dr Milica Kontić Jovanović 011/366-3921
Glavna sestra
Valentina Doderović 011/366-3460

Odeljenje za intenzivnu negu pulmoloških bolesnika sa Kabinetom za mehaničku ventolaciju i drugu respiratornu potporu
Načelnik
Dr Živka Uskoković Stefanović 011/366-3657
Glavna sestra
Marina Milovanović 011/366-3658

Kabinet za mehaničku ventilaciju i drugu respiratornu potporu

POSEBNE ORGANIZACIONE JEDINICE KLINIKE

Kabinet za naučno-istraživački rad i edukaciju
Šef Viša medicinska sestra - edukator Sanja Jelić

Kabinet za prevenciju i odvikavanje od pušenja
Šef Dipl. defektolog Ljubena Paunović 011/366-3287

Kabinet za ultrazvučnu dijagnostiku pri Odeljenju za kardiološki monitoring plućnih bolesnika

Šef Dr Dajana Trifunović

Kabinet za dijagnostiku poremećaja disanja u spavanju pri Prvom odeljenju

Šef Prof. dr Branislava Milenković

INFORMACIJE O ZAKAZIVANjU PREGLEDA I BOLNIČKOG LEČENjA U KLINICI ZA PULMOLOGIJU UKCS

Uvođenjem Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS) u zdravstveni sistem Republike Srbije, promenjen je način zakazivanja pregleda u Klinici za pulmologiju UKCS.

Prve preglede za pacijente u Klinici za pulmologiju, kao tercijarnom nivou zdravstvenog sistema u Srbiji, zakazuje elektronskim putem na ime lekara IZABRANI LEKAR ili LEKAR SPECIJALISTA odgovarajuće grane medicine sa primarnog nivoa - Doma zdravlja, ili sa sekunadrnog nivoa - iz odgovarajućeg Kliničko bolničkog centra.

Pacijent dolazi na prvi pregled sa prethodno na primarnom, odnosno sekundarnom nivou, učinjenom minimalnom dijagnostičkom pripremom:

• Rentgenski snimak grudnog koša u PA projekciji (PA pluća) ne starji od dve nedelje
• Laboratorijski analize: krvna slika, SE, glikemija, urea, kreatinin, transaminaze (AST, ALT) ne starije od dve nedelje.

Kontrolne preglede elektronskim putem zakazuje lekar SPECIJALISTA u Klinici za pulmologiju koji je pregledao pacijenta, odmah nakon završenog pregleda, ukoliko smatra da je kontrola u UKCS potrebna. Kontrolni pregledi se mogu zakazati unutar 6 meseci od prvog pregleda, do dana zakonskog važenja uputa koji je pacijent dobio za prvi pregled. Ukoliko pacijent dolazi na kontrolni pregled nakon isteka roka važenja uputa, potrebno je da obezbedi novi uput od izabranog lekara.

Prve preglede za davanje mišljenja za primenu KONCENTRATORA KISEONIKA u Klinici za pulmologiju, kao tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u Srbiji, zakazuje elektronskim putem preko Ambulante za interkliničke konsultativne preglede LEKAR SPECIJALISTA (pulmolog, pneumoftiziolog, internista) sa primarnog nivoa - Doma zdravlja, ili sa sekundarnog nivoa - iz odgovarajućeg Kliničko bolničkog centra.

Pacijent dolazi na prvi pregled sa prethodno na primarnom, odnosno sekundarnom nivou, učinjenom minimalnom dijagnostičkom pripremom:

• sa parcijalnim pritiskom kiseonika (PaO₂) ≤ 7.3 kPa (≤ 55 mmHg) ili SaO₂ ≤ 88%
• sa parcijalnim pritiskom kiseonika (PaO2) između 7,3 kPa (55 mmHg) i 8,0 kPa (60 mmHg) ili SaO2 od 89% uz znake plućne hipretenzije , periferne edeme koji ukazuju na kongestivnu slabost srca, policitemiju (hematokrit > 0,55)

Po pravilniku:

• osigurano lice ima obavezu prestanka pušenja.
• neophodno je i postojanje odgovarajućih stambenih uslova za instaliranje i pravilno korišćenje aparata

Ukoliko se ne ispune gore navedeni uslovi neće se uzeti u razmatranje.

AMBULANTA ZA PRIJEM U BOLNICU

Prve preglede (prijem u bolnicu) za pacijente u Klinici za pulmologiju, kao tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u Srbiji, zakazuje elektronskim putem preko Ambulante za prijem u bolnicu LEKAR SPECIJALISTA (Pulmologija, Pneumoftiziologija, Interna medicina, Onkologija, Grudna hirurgija, Infektologija) sa primarnog nivoa - Doma zdravlja, ili sa sekundarnog nivoa - iz odgovarajućeg Kliničko bolničkog centra.

Pacijent dolazi na prvi pregled sa prethodno na primarnom, odnosno sekundarnom nivou, učinjenom minimalnom dijagnostičkom pripremom:

• Rentgenski snimak grudnog koša u PA projekciji (PA pluća) ne starji od dve nedelje
• Laboratorijski analize: krvna slika, SE, glikemija, urea, kreatinin, transaminaze (AST, ALT) ne starje od dve nedelje.

AMBULANTA ZA SUPORTIVNU TERAPIJU - TERAPIJU BOLA ONKOLOŠKIH BOLESNIKA

Prve preglede za pacijente u Klinici za pulmologiju, kao tercijarnom nivou zdravstvenog sistema u Srbiji, zakazuje elektronskim putem preko Ambulante za suportivnu terapiju - terapiju bola onkoloških bolesnika IZABRANI LEKAR ili LEKAR SPECIJALISTA odgovarajuće grane medicine sa primarnog nivoa - Doma zdravlja, ili sa sekundarnog nivoa - iz odgovarajućeg Kliničko bolničkog centra isključivo sa dijagnozama iz MKB10 (C37, C459, C457, C452, C451, C450, C45, C349, C348, C343, C342, C341, C340, C34).

Pacijent dolazi na prvi pregled sa prethodno na primarnom, odnosno sekundarnom nivou, učinjenom minimalnom dijagnostičkom pripremom:

• Laboratorijske analize (KKS, biohemijske analize) i radiografija grudnog koša, učinjene u nadležnom DZ/RMC pred predvidjeni pregled, uz dostavljenu kompletnu neophodnu medicinsku dokumentaciju o toku prethodnog lečenja.

AMBULANTA ODELJENJA ZA FUNKCIONALNU DIJAGNOSTIKU PLUĆA

PULMOLOŠKI APARATI – DIJAGNOSTIKA (zakazivanje preko ambulante Odeljenja za funkcionalnu dijagnostiku pluća.

(Spirometrija, Bronhodilatacioni test, Difuzijski kapacitet za CO, Test snage respiratornih mišića, Telesna pletizmografija, Bronhoprovokacioni test, Impulsna oscilometrija, Gasne analize, Saturacija, Merenje izdahnutog azot-oksida).

Pored gore pomenutih dijagnostičkih procedure moguće je obaviti i kožne probe na standardne inhalacione alergene i 6-o minutni test hodanja.

Prve preglede u ambulanti Odeljenja za funkcionalnu dijagnostiku pluća u Klinici za pulmologiju, kao tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u Srbiji, zakazuje elektronskim putem LEKAR SPECIJALISTA (Pulmologija, Interna medicina, Onkologija, Pneumoftiziologija, Grudna hirurgija, Reumatologija) sa primarnog nivoa - Doma zdravlja, ili sa sekundarnog nivoa - iz odgovarajućeg Kliničko bolničkog centra i Instituta za reumatologiju.

Pacijent dolazi na prvi pregled sa prethodno na primarnom, odnosno sekundarnom nivou, učinjenom minimalnom dijagnostičkom pripremom:

• Negativan nalaz brzog antigenskog testa na COVID-19 ne stariji od 48h

BRONHOLOŠKA AMBULANTA

Preko ove ambulante se vrši trijaža radi obavljanja sledećih procedura: dijagnostičke i terapijske bronhoskopske procedure, dijagnostički i terapijske procedure na plućnoj maramici.

Prve preglede za pacijente u Klinici za pulmologiju, kao tercijarnom nivou zdravstvenog sistema u Srbiji, zakazuje elektronskim putem u Bronhološku ambulantu LEKAR SPECIJALISTA (Pulmologija, Pneumoftiziologija, Interna medicina, Onkologija, Otorinolaringologija, Grudna hirurgija) sa primarnog nivoa - Doma zdravlja, ili sa sekundarnog nivoa - iz odgovarajućeg Kliničko bolničkog centra.

Pacijent dolazi na prvi pregled sa prethodno na primarnom, odnosno sekundarnom nivou, učinjenom minimalnom dijagnostičkom pripremom:

Potrebna dokumentacija za pregled:

• Izveštaj lekara specijaliste koji upućuje pacijenta
• Negativan nalaz brzog antigenskog testa na COVID-19 ne stariji od 48h radi ispitivanja plućne funkcije
• Radiografija grudnog koša (PA i profilna)
• Kompletne lab. analize (KKS, biohemijske analize, hemostaza)
• Spirometrija i saturacija.
• Mišljenje interniste sa procenom kardiološkog rizika za bronhoskopiju i bronhoskopiju opštoj anesteziji.

Ambulanta za cističnu fibrozu:

Radno vreme ambulante je svake srede u mesecu od 12-14 časova (prve i treće srede sa hroničnom infekcijom Pseudomonas aeruginosa, a svake druge i četvrte pacijenti kod kojih je kolonizovane bakterije MRSA i Burkholderia cepacia).

Pacijente upućuju lekari sledeće specijalnosti (Pulmologija, Pedijatar, Interna medicina, Pneumoftiziologija) isključivo sa dijagnozom E840

Potrebno je dostaviti medicinsku dokumentaciju koja podrazumeva minimalnu dijagnostičku pripremu:

• Negativan nalaz brzog antigenskog testa na COVID-19 ne stariji od 48h radi ispitivanja plućne funkcije
• Laboratorijske nalaze: krvna slika, SE, glikemija, urea, kreatinin, transaminaze (AST, ALT) ne stariji od dve nedelje
• Prethodnu medicinski dokumentaciju
• Mikrobiološki pregled sputuma

Ambulanta za plućnu hipertenziju:

Pacijenta upućuju lekari sledeće specijalnosti (Kardiologija, Pulmologija, Interna medicina, Pneumoftiziologija) isključivo sa dijagnozom I278, I279

Potrebno je dostaviti medicinsku dokumentaciju koja podrazumeva minimalnu dijagnostičku pripremu:

• Negativan nalaz brzog antigenskog testa na COVID-19 ne stariji od 48h radi ispitivanja plućne funkcije
• Rentgenski snimak pluća u PA projekciji (PA pluća) ne starji od dve nedelje.
• Ultrazvučni pregled srca i izveštaj kardiologa.
• Laboratorijske nalaze: krvna slika, SE, glikemija, urea, kreatinin, transaminaze (AST, ALT) ne starji od dve nedelje.
• Svu relevantnu medicinsku dokumentaciju.

Ambulanta za poremećaje disanja u snu:

Pacijenta možete uputiti isključivo sa dijagnozom G473, G479

Potrebna dokumentacija (minimum) za specijalistički i konsultativni pregled:

• Negativan nalaz brzog antigenskog testa na COVID-19 ne stariji od 48h radi ispitivanja plućne funkcije
• Rentgenski snimak pluća u PA projekciji (PA pluća) ne starji od dve nedelje
• Laboratorijske nalaze: krvna slika, SE, glikemija, urea, kreatinin, transaminaze (AST, ALT) ne starji od dve nedelje.

PostCovid ambulanta:

Pacijenta je moguće uputiti ukoliko postoji podatak o prethodnoj COVID-19 infekciji.

Potrebno je dostaviti medicinsku dokumentaciju koja podrazumeva minimalnu dijagnostičku pripremu:

• Medicinska dokumentacija o prethodnoj COVID-19 infekciji.
• Negativan nalaz brzog antigenskog testa na COVID-19 ne stariji od 48h radi ispitivanja plućne funkcije.
• Rentgenski snimak pluća u PA projekciji (PA pluća) ne starji od dve nedelje.
• Laboratorijske nalaze: krvna slika, SE, glikemija, urea, kreatinin, transaminaze (AST, ALT) ne starji od dve nedelje.

Ambulanta za tešku astmu:

Pacijente upućuju lekari sledeće specijalnosti (Pulmologija, Alergologija i klinička imunologija, Interna medicina, Pneumoftiziologija, Otorinolaringologija) isključivo sa dijagnozom J450, J451, J459, pod uslovom da ima TEŠKU ASTMU ili ASTMU TEŠKU ZA LEČENJE ILI NEKONTROLISANU ASTMU i to

Potrebno je dostaviti medicinsku dokumentaciju koja podrazumeva minimalnu dijagnostičku pripremu:

• Negativan nalaz brzog antigenskog testa na COVID-19 ne stariji od 48h radi ispitivanja plućne funkcije
• Rentgenski snimak pluća u PA projekciji (PA pluća) ne starji od dve nedelje.
• Laboratorijske nalaze: krvna slika, SE, glikemija, urea, kreatinin, transaminaze (AST, ALT) ne starji od dve nedelje.
• Medicinska dokumentacija koja potvrđuje TEŠKU ASTMU ili ASTMU TEŠKU ZA LEČENJE ILI NEKONTROLISANU ASTMU.

Ambulanta za plućne fibroze:

Pacijente upućuju lekari sledeće specijalnosti (Pulmologija, Hematologija, Interna medicina, Kardiologija, Nefrologija, Radiologija, Pneumoftiziologija) isključivo sa dijagnozom J841.

Potrebno je dostaviti medicinsku dokumentaciju koja podrazumeva minimalnu dijagnostičku pripremu:

• HRCT ili MSCT grudnog koša.
• Negativan nalaz brzog antigenskog testa na COVID-19 ne stariji od 48h radi ispitivanja plućne funkcije.
• Rentgenski snimak pluća u PA projekciji (PA pluća) ne starji od dve nedelje.
• Laboratorijske nalaze: krvna slika, SE, glikemija, urea, kreatinin, transaminaze (AST, ALT) ne starji od dve nedelje.
• Ostala medicinska dokumentacija od važnosti.

KONZILIJUMI KLINIKE

ONKOLOŠKI KONZILIJUM ZA MALIGNE BOLESTI PLUĆA I PLEURE

 Vreme održavanja: svakog radnog dana 12-14h osim utorkom od 11-14h

Zakazivanje:

Prve preglede za pacijente u Klinici za pulmologiju, kao tercijarnom nivou zdravstvenog sistema u Srbiji, zakazuje elektronskim putem u Onkološku ambulantu i pripremu za konzilijum 1,2 i 3 IZABRANI LEKAR ili LEKAR SPECIJALISTA odgovarajuće grane medicine sa primarnog nivoa - Doma zdravlja, ili sa sekunadrnog nivoa - iz odgovarajućeg Kliničko bolničkog centra. isključivo sa dijagnozama iz MKB10 (C37, C459, C457, C452, C451, C450, C45, C349, C348, C343, C342, C341, C340, C34).

Pacijent dolazi na prvi pregled sa prethodno na primarnom, odnosno sekundarnom nivou, učinjenom minimalnom dijagnostičkom pripremom:

CT thorax~a i gornjeg sprata abdomena, dostavljen opis invazivne dijagnostičke procedure kojom je karcinom patohistološki verifikovan, patohistološki nalaz sprovedene biopsije kojom je verifikovan karcinom pluća/pleure; Lab. analize: KKS, biohemijske analize (ne starije od 10 (deset) dana); Radiografija pluća ne starija od 10 (deset) dana, kao i sva medicinska dokumentacija koja je od značaja za sveukupno sagledavanje pacijenta vezano za specifično onkološko stanje bolesnika ili pridružene bolesti.

Medicinsku dokumentaciju u sklopu pripreme za konzilijum dostaviti do 10h na zakazan dan termina pregleda.

KONZILIJUM ZA PLUĆNE FIBROZE

Vreme održavanja: Prvi utorak u mesecu od 8 - 14 časova.

Prvi konzilijum za pacijente u Klinici za pulmologiju, kao tercijarnom nivou zdravstvenog sistema u Srbiji, zakazuje elektronskim putem (interklinički uput) preko Ambulante za plućne fibroze LEKAR SPECIJALISTA Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i Instituta za reumatologiju.

Pacijent dolazi na prvi konzilijum sa prethodno na primarnom, odnosno sekundarnom nivou, učinjenom minimalnom dijagnostičkom pripremom:

• CD narezanog HRCT grudnog koša koji nije stariji od 2 meseca sa prethodnom interpretacijom eksperta radiologa iz multidisciplinarnog tima (Prof.dr Ruža Stević stalni član konzilijuma i dr Nikola Čolić)
• Spirometrija, difuzijski test za CO, 6-o minutni test hodanja.
• UZ srca ne stariji od 3 meseca
• ANA, ANCA
• Ostala medicinska dokumentacija od važnosti.

 

KONZILIJUM ZA TRANSPLATACIJU PLUĆA KLINIKE ZA PULMOLOGIJU I KLINIKE ZA GRUDNU HIRURGIJU

Vreme održavanja: Konzilijum se održva jednom mesečno, poslednjeg četvrtaka u mesecu, sa početkom u 13 časova, odnosno po potrebi pacijenata.

Prvi konzilijum za pacijente u Klinici za pulmologiju, kao tercijarnom nivou zdravstvenog sistema u Srbiji, zakazuje elektronskim putem preko Ambulante za procenu kandidata za transpantaciju pluća LEKAR SPECIJALISTA (pulmolog, pneumoftiziolog, grudni hirurg) sa primarnog nivoa - Doma zdravlja, ili sa sekunadrnog nivoa - iz odgovarajućeg Kliničko bolničkog centra.

Pacijent dolazi na prvi konzilijum sa prethodno na primarnom, odnosno sekundarnom nivou, učinjenom minimalnom dijagnostičkom pripremom:

• Kompletna medicinska dokumentacija sa CT grudnog koša (HRCT) ne stariji od 2 meseca
• Testove plućne funkcije i gasne analize

 

KONZILIJUM ZA TEŠKU ASTMU

Vreme održavanja: Jednom mesečno – četvrtak od 11 časova

Prvi konziljum za pacijente u Klinici za pulmologiju, kao tercijarnom nivou zdravstvenog sistema u Srbiji, zakazuje elektronskim putem preko Univerzitetskog Kliničkog Centra Srbije .

Pacijent dolazi na prvi pregled sa prethodno na primarnom, odnosno sekundarnom nivou, učinjenom minimalnom dijagnostičkom pripremom:

• Testovi plućne funkcije (spirometrija sa BDT, difuzijski kapacitet za CO).
• MSCT grudnog koša.
• FeNO, kks sa eozinofilima (opciono eozinofili u komori), IgE.
• Serologija na Aspergilus (IgM, IgG, galaktomanan).
• Kožne probe na standardne inhalacione alergene.
• Pregled ORL specijaliste.
• Ostala relevantna medicinska dokumentacija.   
  

 

KONZILIJUM ZA PROPISIVANJE MOLEKULARNE I IMUNOTERAPIJE

Vreme održavanja: Konzilijum se održava sredom u 11 časova

Konzilijum se ne zakazuje, sprovodi se odmah nakon procene i indikacije za primenu molekularne i imunoterapije, po protokolu.

 

KONZILIJUM ZA CISTIČNU FIBROZU

Vreme održavanja: Konzilijum se održava jednom mesečno - četvrtak

Pacijent dolazi na prvi konzilijum sa prethodno na primarnom, odnosno sekundarnom nivou, učinjenom minimalnom dijagnostičkom pripremom;

• Sva relevatna medicinska dokumentacija.
• Očitana lična karta

Prvi konzilijum se ne zakazuje i sprovodi se po inicijalnoj indikaciji, a svaki sledeći se zakazuje u redovnim intervalima.

DNEVNE BOLNICE KLINIKE

1. Dnevna bolnica za maligne bolesti pluća i pleure.
2. Dnevna bolnica za interventnu pulmologiju pri Odeljenju za bronhologiju i invazivnu pulmološku dijagnostiku.
3. Dnevna bolnica za hronične bolesti respiratornog sistema pri Prvom kliničkom odeljenju.
4. Dnevna bolnica za bolesti plućnog intersticijuma pri Petom kliničkom odeljenju.

STRUČNI SEMINAR i KOLEGIJUM KLINIKE ZA PULMOLOGIJU

• Prikaz svih primljenih bolesnika tokom predhodne nedelje, utorkom i petkom od 8h i15 min.
• Prikaz stručnih dilema.

 

KONTINUIRANA MEDICINSKA EDUKACIJA KLINIKE

• Mesečno (sreda) od 11-12h
• Akreditovani programi po planu i program.

 

STRUČNI SEMINARI MEDICINSKIH SESTARA I TEHNIČARA

Jednom do dva puta mesečno, utorak ili sreda od 12-13h.

Kolegijum glavnih sestara Klinike jednom nedeljno.