Универзитетски клинички центар Србије

Шеф Кабинета: Доц др Ивана Недељковић – специјалиста интерне медицине - кардиолог

Главна сестра Кабинета: ВМС Катарина Матејић

Лекари:

1.  Др Дејана Поповић, др сци мед – специјалиста интерне медицине
2.  Др Марко Бановић, мр сци мед – специјалиста интерне медицине

Медицинске сестре

1.  МС Маја Ристић

Опис рада Кабинета

Кабинет за ергоспирометрију (ЦПЕТ) основан је фебруара 2010. Године и  „најмлађи“ је кабинет на Клиници за кардиологију. Налази се у згради Поликлинике КЦС, на И спрату, соба бр 168.

Располаже најсавременијом опремом за кардиопулмонално функционално функционалано тестирање: ергоспирометар, лежећи ергобицикл као и покретну траку (треадмилл). У току године уради се 700 - 800 ергоспирометрија, по чему смо лидери не само у Београду већ и у Србији и региону где се у просеку раде по 3 теста недељно.

Електрокардиографски (ЕКГ) тест физичким оптерећењем се најчешће користи за откривање исхемијске болести срца, као и за испитивање симптома у напору, срчане фреквенце и крвног притиска, и процену аеробног капацитета. Додатне важне клиничке информације могу се добити директним мерењем размене респираторних гасова током теста, што се одредјуте током кардиопулмоналног теста физичким оптерећењем - ергоспирометрије (ЦПЕТ).

ШТА НАМ ГОВОРЕ РЕЗУЛТАТИ ТЕСТА?
Поред прецизне процене максималног аеробног капацитета, ЦПЕТ је незамењив у одредјивању узрока недостатка ваздуха (диспнеје) у напору као и у одредјивању нормалног одговора пулмоналног и кардиоваскуларног система на физичко оптерећење. Поремећаји се могу десити на разном нивоима унутар ланца размене гасова, од митохондрија, преко транспортних система и размене у самој вентилацији. Препознавање места и степена дисфункције током ЦПЕТ има широку примену у клиничкој медицини.

Домен рада Кабинета за ергоспирометрију је према индикацијама:

•  Процена диспнеје у напору
•  Процена кардиопулмоналног функционалног капацитета
•  Процена стања пре прописивања физичке активности (рехабилиотација или бављење спортом)
•  Директна мерења вршне потрошње кисеоника у једниници времена (функционални капацитет)
•  Стратификација ризика и прогноза у срчаној инсуфицијенцији
•  Оптимизација пејсмејкера
•  Уродјене срчане мане: одредјивање потребе за хируршком корекцијом и одговор на примењену терапију
•  Процена радне способности; спремност за одредјена занимања
•  Процена значајности валвуларних мана
•  Праћење резултата медикаментне и хируршке терапије

Поступак при испитивању болесника и примењене методе прегледа

Опис рада у Кабинету:

1. Детаљан интернистички и кардиолошки преглед са анализом електрокардиограма

2. Процена дисајне фунцкције у мировању – спирометрија

3. Кардиопулмонални тест физичким оптерећењем на лежећем ергобициклу или на покретној траци (ХП Цосмос) путем апарата Сцхиллер ЦС - 200 уз континуирани ЕКГ мониторинг и аутоматско мерење крвног притиска на крају сваког степена. Током теста се континуирано прати размена гасова и процењује потрошња кисеоника (кардиоваскуларни систем) и елиминација угљен диоксида као и промена вентилаторних параметара и резерве дисања (пулмонални систем).

Срце, плућа, пулмонална и системска циркулација стварају круг за размену респираторних гасова измедју околине целија. У условима равнотеже, потрошња кисеоника (О2) према јединици времена и производња угљен диоксида (ЦО2) мерењем преко маске на лицу су еквивалент потрошње О2 и производње ЦО2 у ћелијама.

Као важна прогностичка компонента ЦПЕТ је могућност квантификовања постигнутог оптерећења, такодје познато као функционални капацитет. Метаболички еквиваленти (МЕТ) служе за квантификовање постигнутог рада током различитих нивоа ЦПЕТ. Један МЕТ одговара потрошњи О2 здравог човека у мировању тежине 70 кг од 3. 5 мЛ/кг/мин. На пример једноставни кућни послови и лагане физичке активности захтевају потрошњу енергије од 1. 5 то 4 МЕТа, а тешки послови и спортске активности захтевају 5 то 15 МЕТа.

АНАЕРОБНИ ПРАГ
Када метаболичке потребе превазилазе снабдевање кисеоником снабдевање кисеоником радне мускулатуре, активира се анаеробни метаболизам (анаеробни праг - АТ). АТ дешава најчешће измедју 47% и 64% максималне потрошње кисеоника код здравих неутренираних особа а у већем % код професионалних спортиста. У сврху прописивања адекватне физичке активности или рехабилитације познавање срчане фреквенце на којој се дешава АТ је веома важно. АТ утиче на дневне активности и може да се побољша тренирањем или погорша седентарним начином живота. Такодје, АТ испод 11 мЛ/ кг /мин и/или исхемија у ЕКГ - у такодје представљају предикторе лоше прогнозе у преоперативнопј процени код старијих болесника који су планирани за велике хируршке интервенције.

ОДНОС РЕСПИРАТОРНЕ РАЗМЕНЕ ГАСОВА (РЕР)
Дефинише се као однос потрошње кисеоника и производње угље диокасида. Може се користитиу као објективна мера за квантификовање постигнутог напора. РЕР мањи од 1. 0 указује на субмаксимални напор, 1. 0 то 1. 1 указује на добро постигнуто оптерећење, 1. 1 до 1. 2 показује добро постигнуто оптерећење тачније да је урадјен максимални тест, а вредности преко 1. 2 индикују одличну постигнуто оптерећење. Изузеци овог правила јесу болесници са неуромускуларним ограничењима као и исхемија миокарда, значајни вентилаторни поремећаји, лоша сарадња са болесником, или појава других индикација за превремени прекид теста.

ВРШНА ПОТРОШЊА КИСЕОНИКА
То је највиша вредност потрошње постигнута за време ЦПЕТ и обично се постиже близу максималног оптерећења. Сматра се сниженом када је мања од 85% предвидјеног.

ШТА НАМ ГОВОРЕ РЕЗУЛТАТИ ТЕСТА?
Поред прецизне процене максималног аеробног капацитета (то јест, поредјењем постигнутих МЕТ са предвидјеним) , ЦПЕТ је незамењив у одредјивању узрока диспнеје у напору као и у одредјивању нормалног одговора пулмоналног и кардиоваскуларног система на физичко оптерећење. Метаболички поремећаји се могу десити на разном нивоима унутар ланца размене гасова, од митохондрија, преко транспортних система и размене у самој вентилацији. Познавање места и степена дисфункције током ЦПЕТ има широку примену у клиничкој медицини. На основу поремећаја размене гасова ЦПЕТ може да идентификује болести појединих система. Вршна потрошња кисеоника мања од 85% вредности предвидхјених птема старости и полу сматра се сниженим, а нормалним када је АТ близу 60% предвидјене потрошње. Медјутим, у класификацији АТ нижи од 40% предвидјеног се сматра патолошки сниженим и указује на циркулаторну инсуфицијенцију. Резерва дисања нижа од 30% указује на вентилаторни поремећај, посебно када је удружена са поремећајем сатурације кисеоником.

4. Тест физичким оптерећењем – ергометрија (која се ради као и ергоспирометрија кали без анализе гасова)

5. Стрес ехокардиографија – Тест физичким оптерећењем са ехом (јер Кабинет располаже ултразвучним апаратом који је део научног пројекта Медицинског факултета у Београду.