Менаџмент
В.Д. Директора Универзитетског клиничког центра Србијe
Проф. др Јелена Друловић
Јелена Друловић (рођена Николић, 26.03.1960. године, у Београду) је редовни професор неурологије на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Образовање је стекла на истом факултету.
На Медицинском факултету Универзитета у Београду је завршила основне студије медицине 1983. године, магистарске студије из имунологије, положила специјалистички испит из неуропсихијатрије 1991. и докторирала из области неурологије 1994. године.
Од 1986. године запослена је као лекар на Клиници за неурологију Клиничког центра Србије, а од 2001. ради као начелник Одељења за имунски посредоване болести централног нервног система Клинике за неурологију Клиничког центра Србије, сада Универзитетског Клиничког центра Србије.
Проф. Друловић је од 1992. године запослена као асистент на Катедри неурологије Медицинског факултета Универзитета у Београду, а од 2012. године је редовни професор неурологије. У периоду 2015-2021. године, она је била Шеф Катедре за специјалистичку наставу из неурологије на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Од 2016. је председник Програмског савета Докторских академских студија из неурологије на истом факултету. Била је ментор десет докторских дисертација на Медицинским факултетима Универзитета у Београду и Универзитета у Бања Луци. У периоду 2016-2021. године је била члан Наставно-научног већа Медицинског факултета у Београду.
Од октобра 2015. до октобра 2019. године, она је била члан Етичког одбора Клиничког центра Србије у Београду, а од новембра 2019. Проф. Друловић је члан Етичког одбора Србије. Од 2018. године је члан Етичког одбора Медицинског факултета Универзитета у Београду.
Од 2018. године, она је председник Републичке стручне комисије за неурологију Министарства здравља Републике Србије. Од 2023. Проф. Друловић је председник Централне комисије за лекове РФЗО.
Проф. Јелена Друловић је председник Саветодавног одбора Друштва мултипле склерозе Србије и активно учествује у свим делатностима овог Удружења пацијената, укључујући и дискусије са особама оболелим од мултипле склрозе, везане за њихов квалитетан живот са болесшћу. Посебан допринос је дала успостављању Система најсавременијег лечења, као и децентрализацију примене лекова за третман МС у Србији, у сарадњи са Министарством здравља и РФЗО.
Проф. Друловић је од 2015. године председник Радне групе за мултиплу склерозу Друштва неуролога Србије. Од 2024. године, она је председник Удружења неуроимунолога Србије, у чијем оснивању је учествовала 2022. године.
У последњих двадесетак година, успоставила је стручну и научну сарадњу са највећим експертима из области мултипле склерозе и других неуроимунолошких болести, из САД, Канаде, Велике Британије, Италије, Немачке, Аустрије, Норвешке и Данске. Члан је неколико експертских европских група за неуроимунологију. Од 2021. је члан Steering Committee MS Brain Health, чији је руководилац Prof. Gavin Giovanonni, Велика Британија, која креира актуелне светске стратегије за третман пацијената са мултиплом склерозом, неуромијелитис оптика спектром болести и болестима удруженим са антителима на мијелин олигодендроцитни гликопротеин. Од 2023. године је члан МЕДЕН групе за Неуромијелитис оптика спектар болести, коју чине експерти 12 европских земаља, а предводе је врхунски експерти из Велике Британије, Немачке и Француске. Од недавно, од 2024. године, је члан експертске европске групе за едукацију у области неуроимунологије, ParadigMS, коју чине експерти из 8 европских земаља, а предводи је професорка из Шпаније. Од 2018. године, учествује у организацији, као председник, Конгресе мултипле склерозе (МС) Југоисточне Европе, у Београду, сада и традиционално у нашем главном граду, од којих је последњи, 3. Конгрес МС Југоисточне одржан 2024. године, у коме су учествовали поред неуролога из овог региона Европе, и највећи европски експерти из области мултипле склерозе и неуронаука из Немачке, Италије, Аустрије, и Данске.
Проф. Друловић је била руководилац пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије ‘’Компаративна анализа клиничких параметара и биомаркера у прогнози еволуције мултипле склерозе и других имунски-посредованих неуролошких болести’’ (пројекат бр. 175031, циклус 2011-2020), а актуелно је 2024. руководилац подпројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Актуелно учествује у три мултицентрична, међународна научна истраживања.
Проф. Друловић је од 2004. године учествовала као Главни истраживач у више од 30 међународних, мултицентричних клиничких студија у области истраживања ефикасности и безбедности лекова за мултиплу склерозу и неуромијелитис оптика спектар болести.
Она је била Associate Editor časopisa BMC Neurology од 2009. до 2019. године, а од 2022. је члан Editorial Boarda за Мултиплу склерозу и Неуроимунологију часописа Frontiers in Neurology i Frontiers in immunology. Била је Члан је у ЕАН (Европска академија неуролога) Subspecialty Scientific Panel Multiple Sclerosis i EAN Subspecialty Scientific Panel on Neuroimmunology, од оснивања до 2024.
Проф Друловић је била у два наврата на стручном усавршавању, 1989. и 2001. године, у водећој европској неуролошкој клиници, на Институту за Неурологију, Универзитета у Лондону, Queen Square, Лондон, Велика Британија.
Проф. Друловић је аутор више од 300 стручних и научних публикација, од којих је 196 публиковано у часописима са ЈЦР листе. Цитираност: 5921, Х-индеx=40 (радови доступни на: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/?term=drulovic+j&sort=date). Уредник је монографије Мултипла склероза, чије је прво издање изашло 2013. године. Била је рецензент у више од 50 часописа са ЈЦР листе.
В.Д. заменика директора Универзитетског клиничког центра Србије
Проф. др сци. мед. Јовица Миловановић
Рођен сам 20.01.1968. у Београду.
Медицински факултет Универзитета у Београду уписао сам 1987. године, а дипломирао 1992. године са просечном оценом 9,45. Магистарске студије сам завршио 1997. године, а потом сам, 2007. године одбранио и докторску дисертацију на истом факултету.
Од јуна 1994. године до данас, запослен сам у Клиници за оториноларингологију и максилофацијалну хирургију (ОРЛ и МФХ) Клиничког центра Србије (КЦС). Специјалистички испит из Оториноларингологије сам положио априла 1998. године са одличним успехом.
Моја академска каријера на Медицинском факултету Универзитета у Београду започела је избором у звање асистента на предмету оторинолорингологија 1998. године. У звање доцента избран сам 2008. године, потом, 2013. године у звање ванредног професора, а јануара 2020. у звање редовног професора.
Начелник одељења Клинике за ОРЛ и МФХ КЦС постао сам 2006. године.
Заменик директора Клинике за ОРЛ и МФХ КЦС био сам у периоду од 2009-2013. године.
На функцију Помоћника директора Клиничког центра Србије, коју и даље обављам, постављен сам 2018. године.
У периоду од 2013-2017. године био сам члан Централне комисије за лекове РФЗО-а.
Од стране Владе Републике Србије именован сам на функцију председника Надзорног одбора Института за рехабилитацију Сокобањска 2017. године, коју и даље обављам.
Као аутор и коаутор објавио сам 172 научне публикације, од којих 43 у часописима са JCR листе, највећим делом из области ларингологије којом се уже бавим, и то посебно малигним обољењима ове регије. Такође, коаутор сам у 15 књига и уџбеника. Коаутор сам у књизи „Карцином ларинкса“ за коју је група аутора добила награду Града Београда за највећи допринос у области медицине за 2017. годину.
Оснивач сам и председник Удружења ларинголога Србије од 2015 године и даље.
У оквиру Европског удружења ларинголога сам члан Борда за класификацију и номенклатуру операција гркљана.
У оквиру стручног усавршавања у релевантним центрима завршио сам едукационе курсеве, Функционална ендоскопска хирургија носа и параназалних шупљина (Проф. Stamberger, Београд, 2002, Грац 2005); Теоретско практични курс хирургије ларинкса 2003. године на Институту за Онкологију Португалије у Лисабону на ОРЛ одељењу (Проф. Joao Olias) и Интернационални курс ласерске хирургије у ОРЛ-у јуна 2003. године у Универзитетској болници Louvain-Mont-Godinne, у Белгији код Проф. Marck Remacle.
Своје усавршавање у области ларингологије обављао сам и Teikyo Универзитету у Токију на ОРЛ одељењу код Проф. Toshihiro Tsuzukua у току 2004 године где сам се усавршавао у ласерској и класичној хирургији ларинкса. У току 2005. године боравио сам у Европском Онколошком Институту Gustave- Roussy у Villejuif-у на ОРЛ одељењу које се бави малигномима ОРЛ регије.
Стручни консултант сам Клиничког центра Бања Лука, Република Српска за област ларингологија – онкологија од 2019. године.
Одржао сам више позивних предавања на Европским Когресима ларинголога.
Сарадник сам на пројекту Министарства за науку РС под назвом: Функционално-морфолошка и хемодинамска испитивања различитих обољења и поремећаја конвенционалним методама нуклеарне медицине и позитронском емисионом томографијом, руководилац проф. Владимир Обрадовић 2011-пројекат је у току.
Говорим енглески језик.
Директор Ургентног центра
Асс. др Марко Ерцеговац, др сц. мед., специјалиста неуролог
Марко Ерцеговац рођен је јуна 1968. године у Београду. Дипломирао је 1994. године на Медицинском факултету Универзитета у Београду са просечном оценом 9,84. Специјалиста Неурологије од новембра 1999. године. Магистрирао је фебруара 2004. године на тему ”Факторска анализа специфичности и учесталости симптома јувенилне миоклоничке епилепсије” а докторирао је децембра 2010. године на тему “Улога оксидативног стреса у настанку и учесталости епилептичких напада и утицај антиепилептичких лекова” на Медицинском факултету Универзитета у Београду. У академско звање клиничког асистента на предмету Неурологија изабран је 26.09.2012. године.
Запослен је на Клиници за неурологију Универзитетског клиничког центра Србије од 1995. године као лекар на специјализацији из неурологије, а потом од 1999. године стално запослен као специјалиста неуролог на Одељењу ургентне неурологије Универзитетског клиничког центра Србије. За директора Ургентног центра изабран је августа 2015 године.
Oжењен је и отац двоје деце.
Стручна усавршавања:
Као стипендиста Проректората за науку и истраживање Универзитета у Цириху (Швајцарска), боравио на Институту за неурологију на усавршавању из области електроенцефалографије и епилептологије.
После шетомесечне едукације у Центру за епилепсије и мигрене у Београду, стекао је сертификат из Клиничке електроенцефалографије и епилептологије.
Похађао је Салзбург-Cornell Семинар из области Неурологије у Салзбургу (Аустрија).
Стручно усавршавање из области неурологије у трајању од месец дана у Kishiwada Tokoshukai Болници у Токију (Јапан).
ЕУРЕПА курс из „Примене ЕЕГ-а у дијагностици и лечењу епилепсије“.
2. Еилат Међународни курс из „Фармаколошког третмана епилепсија у Еилату (Израел)“.
ЕУРЕПА курс из „Генетике епилепсија“.
ЕУРЕПА курс из „Неуроимиџинг-а“.
Тромесечна едукација из области епилептологије, електроенцефалографије и клиничке неурофизиологије у Центру за епилепсије Кливлендске клинике у Охају (Сједињене Америчке Државе) (Epilepsy Center Cleveland Clinic).
Члан је: Југословенске лига за борбу против епилепсије, Српског лекарског друштва (СЛД), Интернационалне Лиге против епилепсије (International League Against Epilepsy, ILAE), Европског удружења неуролога (European Federation of Neurological Societies, EFNS) а члан је и трочлане комисије Фондације Проф. др Ристо Бокоњић за стипендирање школовања и усавршавања младих неуролога Србије, Црне Горе и Републике Српске у референтним светским установама.
Аутор је више стручних радова, предавач на курсевима континуиране медицинске едукације, предавач по позиву на међународним скуповима, организатор научних скупова. Цитираност према Scopus: укупно 102 (без аутоцитата 99), h индекс: 3.
Директор Клинике за гинекологију и акушерство УКЦС
Проф. др Александар Стефановић
Проф. Александар Стефановић (1963.) рођен је у Београду, где је завршио основну школу, гимназију и Медицински факултет са просеком 9,68. На Клиници за гинекологију и акушерство КЦС ради од 1990. godine, а на Медицинском факултету је добио звање ванредног професора у јулу 2012. године.
Аутор је и коаутор великог броја стручних публикација, неке од њих користе се за редовну и последипломску наставу, рецезент је стручних часописа у области гинекологије и акушерства, аутор великог броја стручних радова публикованих у медицинској литератури.
Проф. Стефановић је предавач по позиву из области радикалне онколошке хирургије на међународним и домаћим скуповима, као и активни учесник великог броја значајних стручно-научних скупова.
Члан је Европског удружења за гинеколошку онкологију (ЕСГО), Удружења за гинеколошку онкологију Србије (УГОС), Српског лекарског друштва (СЛД), Гинеколошко-акушерске секције СЛД, Удружења Гинеколога и Обстретичара Србије, Друштва Србије за борбу против рака и других стручних организација, на челу је Републичке стручне Комисије за превенцију карцинома грлића материце.
Учесник је у два научно-истраживачка пројекта: "Канцер и трудноћа" , за период 2011-2015. године под покровитељством Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије, а у другом је сарадник на пројекту при Медицинском факултету у Приштини.
У оквиру своје двадесетогодишње стручне делатности интензивно се бави гинеколошко-онколошком хирургијом, радикалним оперативним захватима, претежно из области гинеколошке онкологије (карциноми јајника, грлића материце и ендометријума). Од децембра 2012. Године налази се на челу Клинике за гинекологије и акушерство КЦС.
Директор Клинике за урологију УКЦС
Проф. др Зоран ЏАМИЋ
Проф. др Зоран М. Џамић (13.11.1960, Београд), дипломирао је на Медицинском факултету Универзитета у Београду 1985. године. На Клиници за урологију КЦС у Београду ради од 1988. године. Специјалистички испит из урологије положио је 1994. са, одличним успехом. Магистарски рад под називом "Хируршке компликације трансплантације бубрега" одбранио је 1996. а докторску дисертацију под називом "Модификовани рецтум-сигма резервоар након радикалне цистектомије због царцинома мокраћне бешике", одбранио је 2000. године. У звање ванредног професора за предмет Хирургија са анестезиологијом (Урологија) на Медицинском факутету у Београду изабран је 2012. године. Начелник одељења на Клиници за урологију УКЦС био је од 2001. Године, до децембра 2012. Када је именован за директора Клинике за урологију УКЦС.
Аутор је и коаутор преко 200 научних и стручних радова, од чега је осам објављено у часописима цитираним у Current Contents-у и преко 20 радова индеxираних у бази научних радова Мед Лине. Аутор је поглавља у 10 књига и монографија из области Урологије и Уро-Гинекологије. Цитиран је у већем броју публикација објављених у земљи и иностранству (цитираност: 40). Предавач по позиву на домаћим и медјинародним скуповима. Сручно се усавршавао на студијском боравку у Француској, као и у Аустрији, Немачкој, Пољској и Грчкој.
Члан је Уролошке секције Српског лекарског друштва, Светског удружења уролога (СИУ), Европске асоцијације уролога (ЕАУ), Медитеранског урдужења уролога (МАУ), Балканског удружења уролога, Одбора за туморе урогениталног тракта, САНУ (члан одбора).
Директор Центра за радиологију и магнетну резонанцу УКЦС
Проф. др Драган Машуловић
Рођен је марта месеца 1961. године у Земуну, основно и средње школско образовање стекао је у Никшићу. Медицински факултет Универзитета у Београду уписао је 1979. године и дипломирао у року, 1984. године, са просечном оценом 9,43. Специјалистички испит из радиологије положио је октобра месеца 1992. године са одличним успехом. Магистарски рад под називом "Примена интервентних поступака у збрињавању стриктура дисталног уретера'', одбранио је у априлу 1995. године, а докторску тезу под насловом ''Метални стентови у лечењу стриктура уринарног тракта'' одбранио је у јуну 2000. године. Од новембра 1992. године ради у Универзитетском клиничком Центру Србије. У звање ванредног професора за предмет Радиологија на Медицинском факултету Универзитета у Београду изабран је 2011-те године. Више година био је помоћник директора Института за радиологију, а потом и Центра за Радиологију и магнетну резонанцу као и начелник Одељења Интервентне радиологије и Одељења Поликлиничке радиологије. Од средине маја 2013. године налази се на челу Центра за Радиологију и Магнетну резонанцу.
Проф. Др Драган Машуловић је предавач по позиву на бројним међународним и националним скуповима из области интервентне, уро- и хепатобилијарне радиологије, преседавајући сесијама и активни учесник великог броја значајних стручних и научних скупова. Аутор је и коаутор преко 280 научних и стручних радова, од којих је на Current contentsu 12, SCI short letter 1, SciE sa impakt faktorom 3, SciE bez imapkt faktora 1, Medline 25. Аутор је 14 поглавља у уџбеницима и практикумима из области радиологије, урологије и радиологије хепатобилијарног тракта. Један је од уредника уџбеника за последипломску наставу :“Метални стентови у урологији” и ЦД издања “Интервентна радиологија билијарне опструкције“. Цитиран је у већем броју публикација објављених у земљи и иностранству (цитираност: 81). Био је сарадник у више научно-истраживачких пројеката.
У више наврата боравио је на дужим усавршавањима из области Интервентне радиологије у Атини, Лондону (Midllesex Hospital), Паризу, Лиону (Centre Leon Berard-stipendija vlade Francuske), Амстердаму и Берлину (Charite Universitatsmedizin Berlin).
Члан је Српског лекарског друштва (СЛД), Секције за радиолошку дијагностику, Удружења радиолога Србије (УРС), Европског Удружења Гастроинтестиналних радиолога (ЕСГАР), Удружења кардиоваскуларних и интервентних радиолога Србије, Удружења кардиоваскуларних и интервентних радиолога Европе (ЦИРСЕ), Балканског (БРФ) и светког удружења радиолога. Заменик је шефа катедре за основну наставу на предмету Радиологија, председник је Конгресног одбора Удружења радиолога Србије, члан Научног одбора Удружења кардиваскуларних и интервентних радиолога Србије, координатор стручних активности у Центру за Радиологију и магнетну резонанцу и оснивач школе Интервентне неваскуларне радиологије која се неколико година уназад одржава октобра месеца у Београду. За рад и постигнуте резултате добио је диплому и захвалницу Српског Лекарског друштва, а његови радови су више пута били награђивани на конгресима ЦИРСЕ, најселективнијим скуповима из области којом се бави.
(Медија центар КЦС, 04.јуни, 2013.)