Univerzitetski klinički centar Srbije

САВЕТИ ПАЦИЈЕНТИМА СА ОСЛАБЉЕНИМ СЛУХОМ

Ослабљен слух, заглушеност и запушеност, зујање и вртоглавица су чести симптоми обољења ува. Ослабљен слух може бити:

• последица старења,
• оштећења слуха услед буке или неког специфичног обољења,
• услед присуства ушне масти у спољашњем слушном ходнику,
• услед запаљења средњег ува,
• последица вирусне инфекције

Зујање је такође врло често симптом обољења ува. Пацијенти са свим овим наведеним тегобама треба да се јаве оториноларингологу који ће спровести дијагностички поступак. Све ове наведене тегобе и обољења у највећем броју случајева могу се успешно лечити одређеним терапијским поступцима, лековима, слушним апаратима или хируршким интервенцијама.

Наведене процедуре могу пацијентима значајно поправити или вратити слух и омогућити квалитетан живот, или зауставити даље пропадање слуха.

Комплетна дијагностика и терапија се може спровести на Клиници за оториноларингологију и максилофацијалну хирургију Клиничког центра Србије.

САВЕТИ ПОСЛЕ ТОНЗИЛЕКТОМИЈЕ

Крајници (или палатиналне тонзиле) су два органа која се претежно састоје од лимфног ткива, и налазе у тонзиларним ложана са обе стране језика. Трећи крајник (или правилније аденоидна вегетација) је накупина лимфног ткива која се налази из шупљине носа, на крову ждрела. Хирушка интервенција уклањања палатиналних тонзила се назива тонзилектомија, а уклањања аденоидне вегетације аденоидектомија. Хирушка интервенција се изводи према утврђеним медицинских индикацијама ( честе гнојне ангине ) у општој анестезији. Уобичајено је да, уколико не дође до компликација постоперативно, пацијент остаје хоспитализован на клиници до 24х сата после интервенције. Контроле оперисаних пацијената се заказују у складу са договором са хирургом који је учинио интервенцију. По отпусту са клинике, информисан о радном времену клинике у којој је пацијент оперисан, као и најближим доступним дежурним хирушким установама (у случају да дође до јављања постоперативних компликација).

После тонзилектомије или аденоидектомије, на месту тонзила или аденоида долази до стварања белих фибринских наслага, које саме од себе отпадају када дође до епителизације ткива испод њих. Ове беле наслаге нису знак инфекције и њихово постојање не треба бринути пацијента. Не сме доћи до насилног механичког скидања фибринских наслага, обично храном или предметима, јер може доћи до обилног крварења. Такође, пацијенти могу имати непријатан задах из уста због постојања ових фибринских наслага, док не отпадну, што је уобичајено у постоперативном току..

Процес опоравка после операције траје у просеку две до три недеље. Постоперативно током тог периода се препоручује следеће:

1. Уношење течности. Пацијенту се саветује да пије доста течности, у виду воде, чајева, супе, да не дође до дехидратације. Не препоручују се јако слатки воћни и газирани сокови, као ни јако врући и загрејани напици. Некада се дешава да постоперативно дође и до мучнине праћене повраћањем, тако да у том случају треба уностити још више течности. Уколико дође до дехидратације праћене слабошћу, јавити се свом лекару.
2. Исхрана. Код тонзилектомисаног пацијента препоручује се блага кашаста и пасирана храна. Треба избегавати јако зачињену храну, преврућу храну, разне грицкалице. Сладолед се може конзумирати, али препоручљиво је узимати неутралне укусе (нпр. ванилу). Због бола у грлу приликом гутања и жвакања који се јавља постоперативно, пацијент ће имати мањих или већих проблема са исхраном, и може доћи до губитка на тежини, што је уобичајено. Треба се трудити да се исхрана спроводи редовно, у виду мањих, али чешћих оброка, без обзира на бол. Не треба гладовати.
3. Бол и повишена температура. Постоперативно пацијент ће осећати бол у мањој или већој мери, што је индивидуално; као и временски период трајања бола. Бол се може јавити у грлу, врату и у ушима обострано. Може доћи и до јављања повишене темературе. Ове тегобе су уобичајене после оваквих хир. интервенција. Бол и повишену темературу треба решавати узимањем аналгетика који су доступни на тржишту у прописаним дозама (нпр. Бруфен, Парацетамол, Панадол, Ефералган). Треба избегавати аналгетике као што су Андол и Аспирин. Уколико је тел. температура виша од 38Ц, јавити се свом лекару.
4. Активност. У периоду опоравка, треба избегавати све врсте јачих активности, напорне тренинге, бављење спортом. Ово подразумена боловање са посла или поштеда од вртића или школе. Код одраслих повратак на посао и код деце повратак у школу, планирати тек по увођењу нормалног режима исхране и обустављања аналгетске терапије. Путовања далеко од здравствених установа или авионом се строго забрањује у периоду опоравка.
5. Посете. Посете пацијенту треба свести на минимум. Не долазити у контакт са особама које имају неку врсту респираторне инфекције, поготову са болесном децом. Свака инфекција у постоперативном току може потенцијално довести до крварења.
6. Хигијена. Свакодневно одржавати хигијену тела и усне дупље, нормално се купати и туширати, али не врелом водом. Нормално прати зубе. Избегавати парна купатила, сауне, вреле купке, масажне каде са топлом водом.
7. Дисање. У периоду опоравка може доћи до отежаног дисања на уста, хркања, осећаја страног тела у грлу, што је последица отока у грлу. Када оток спадне, најкасније до 10-14 постоперативног дана, дисање на нос и уста ће бити нормално.

Крварење. Може доћи до повремене појаве сукрвичавог садржаја у испљувку у периоду опоравка. У случају јављања веће количина свеже црвене крви у устима треба се јавити свом лекару. Пацијент треба остати смирен и доћи до најближе дежурне хирушке здравствене установе, пожељно оне у којој је хирушка интервенција и рађена. Треба обавезно доћи у пратњи, не седати у возило самостално и довозити се до здравствене установе.

Уколико има недоумица и нејасноћа око било којег од ових савета, треба разговарати са својим хирургом.

АЛЕРГИЈСКИ РИНИТИС Ј30

Алергијски ринитис је хронични запаљенски процес слузнице носа настао као последица деловања алергена. Најчешће се јавља код школске деце и младих одраслих особа, а ретка је појава после 65. године живота.

Алергијски ринитис се класификује на основу неколико критеријума:

1. Према изложености узрочном алергену: сезонски (изазван различитим врстама полена, поленска кијавица), перенијални (изазван алергенима који постоје преко целе године) и професионални (изазван алергенима на радном месту).
2. Према дужини трајања симптома болести: интермитентни (симптоми трају мање од четири дана недељно или мање од четири недеље) и перзистентни (симптоми трају дуже од четири дана недељно или дуже од четири недеље).
3. Према интезитету симптома болести: благ (не нарушава квалитет живота) и умерен односно тежак (изазива поремећај једног или више параметара квалитета живота: поремећај спавања, поремећај дневне активности, спорта и рекреације, проблеми на радном месту или у школи и појава непријатних симптома).

Сезонски алергијски ринитис се одликује појавом симптома у сезони полена узрочника, али код великог броја болесника симптоми се настављају и у постсезони као последица неспецифичних хиперреактивних реакција и придружене инфекције. Главни симптоми су кијање, обилна секреција из носа, свраб у носу и очни симптоми (црвенило вежњача, сузење), с тим што увек постоји мањи или већи степен опструкције носа.

Перенијални (целогодишњи) ринитис карактерише присуство симптома током целе године. Главни симптом је опструкција носа са свим последицама које проистичу из хроничног отежаног дисања на нос: главобоља, губитак чула мириса, осећај сувоће у ждрелу, заглушеност ушију и ослабљен слух.

Терапија алергијског ринитиса зависи од врсте алергена узрочника, интензитета и трајања симптома и постојања придружених болести. Лечење може бити специфично усмерено према узрочнику (мере избегавања алергена и алерген специфична имунотерапија) и неспецифично (мере избегавања провоцирајућих фактора, медикаментна и хируршка терапија).

ЗАШТО ЈЕ БИТНО УРАДИТИ СКРИНИНГ СЛУХА КОД НОВОРОЂЕНЧЕТА?

Урођено оштећење слуха је најчешћи урођени сензорни дефицит и јавља се код 1 до 2 од 1000 живорођене деце . Ова учесталост јављања оштећења слуха је деценијама непромењена. Скрининг слуха је уведен да би се што раније открио овај хендикеп и уклониле његове последице. Оштећење слуха значајно утиче на развој централног нервног система и развој говора код деце. Студије су показале да је говорно-језички развој рано дијагностиковане и рехабилитоване деце са урођеним оштећењем слуха приближан говору њихових чујућих вршњака већ око четврте године.

Због тога је у великом броју земаља уведен неонатални скрининг слуха, који се ради првих дана по рођењу, а најкасније до навршеног првог месеца. На тај начин се откривају деца код којих се сумња на оштећење слуха. Она се онда упућују на даља аудиолошка испитивања којима се потврђује или искључује постојање трајног оштећења слуха, најкасније до навршена три месеца живота.

Скрининг слуха обавља се у породилиштима помоћу специјалних апарата који аутоматски мере отоакустичке емисије. Отоакустичке емисије су звук који емитују здраве слушне ћелије у унутрашњем уву. Уколико постоји оштећење слуха на нивоу унутрашњег ува тј. кохлее, отоакустичке емисије се неће регистровати. Најчешће се користе транзијентне отоакустичке емисије (Трансиент ОтоАцоустиц Емиссионс – ТЕОАЕ). Апарат аутоматски јавља да ли је беба прошла на тесту (резултат -Пасс) што указује на уредан слух, са прагом бољим од 30 дБ. Уколико беба не пролази на овом тесту (резултат- Фаил) постоји могућност оштећења слуха. Такав резултат може се добити и код неких других стања, као што је страно тело или течност у спољном слушном ходнику, течност или негативан притисак у средњем уву, висок ниво буке у просторији.

Скрининг слуха не треба радити првог дана по рођењу, јер су отоакустичке емисије незреле у првим сатима, што утиче на резултат. Битно је да беба буде мирна и тиха током извођења теста. Уколико беба и на поновном тесту после две недеље не прође, упућује се на даље испитивање слуха у аудиолошки центар.

За бебе које су провеле више од два дана у интензивној нези, ризик за настанак оштећења слуха је већи до 20 пута него код беба које нису имале никаквих проблема приликом порођају. Услед недостатка кисеоника, интракранијалног крварења или хипербилирубинемије, ова деца су склона разним оштећењима слушног пута. У тим случајевима је скрининг отоакустичким емисијама недовољан. Код такве деце испитују се и аудитивних евоцираних потенцијала можданог стабла (Браинстем Евокед Респонсе Аудиометрy-БЕРА). Бебе из интензивне неге, а поготово оне превремено рођене, требају да буду на аудиолошком праћењу најмање до навршених 12 месеци коригованог узраста.

Уколико скрининг слуха није урађен Вашој беби у породилишту или је беба била у инкубатору, на интензивној нези или је превремено рођена, обавезно је урадити га у току првих месец дана. Решења за оштећења слуха постоје, и рано откривање проблема је од пресудног значаја за превазилажење овог хендикепа.

БЕРА тест

БЕРА тест (Браинстем евокед респонсе аудиометрy или акустички евоцирани потенцијали, АЕП ) је отонеуролошки тест који мери способност слушног пута да спроводи нервне импулсе као одговор на звук. Функционише по принципу мерења мождане активности при емитовању звука разлучитих фреквенција и јачине, слично ЕЕГ тесту. БЕРА тест бележи нервну активност од кохлее, где су смештене слушне ћелије, до слушних центара у продужној мождини.

Уколико дете не прође на скринингу слуха, даље треба урадити БЕРА тест да би се исључило или потврдило постојање оштећења слуха.

Звук се пушта преко малих слушалица које се стављају у оба ува. Мождана активност се региструје преко посебних налепница (електроде) стављених на површину главе (на предео иза ува, чело и теме главе). Посебни софтвер на компјутеру их обрадом приказује као криву са одређеним бројем таласа (5 до 7 таласа) Таласи који настају на кривој резултат су детектовања активности у посебним деловим слушног пута и настају у првих 10 до 15 милисекунди од првог звучног стимулуса.

БЕРА тест може утврдити брзину којом се нервни импулси преносе слушним путем и да ли постоји кашњење које може указати на постојање обољења слушног пута. Тумачењем записа добијају се резултати на основу којих утврђујемо да ли постоји оштећења слуха, на ком месту у слушном путу и колики је степен тог оштећења. БЕРА тест траје од 60 минута, али сама обрада слуха може трајати дуже. Код деце се изводи у будном стању, природном сну, седацији или ретко у краткотрајној анестезији. Код одраслих се изводи у будном стању. Обично се допуњује другим тестовима , да би се добила комплетна слика о стању средњег ува и слуха код испититаника. БЕРА тест не носи никакав ризик од компликација. Тестирање није болно и није потребна посебна припрема за тестирање.

БЕРА тест треба спровести у склопу обраде слуха уколико дете не прође на скринингу слуха уколико касни са развијањем говора или не развија говор уопште

КАКО ДА ЗАУСТАВИТЕ КРВАРЕЊЕ ИЗ НОСА?

Крварење из носа је често стање. Могу изгледати застрашујуће, иако то заправо нису, посебно ако се десе изненада. Већина случајева крварења из носа спадају у мања крварења и могу се збринути код куће. Крварење из носа се медицинском терминологијом назива епистакса.

Слузница носа поседује велики број мањих крвних судова који лако пуцају због различитих узрока. Крварење из носа се може десити у свим узрастима, али се најчешће дешава код деце старости од 2 до 10 година, или код одраслих старости између 50 и 80 година. Крварење из носа се у 95% случајева јавља из предњих партија носа. Носна преграда у предњем делу садржи сплет малих крвних судова који лако пуцају приликом јачег дувања носа или чачкања носа. Ова крварења почињу изненада, из једне стране носа, док особа седи или стоји. Чешће се јављају у зимским месецима када су има прехлада, а ваздух у просторијама сув и загрејан. Сув ваздух суши слузницу носа и због тога крви судови лакше пуцају, посебно када постоји инфекција. У пролеће када су присутне алергије и више температуре, такође су честа крварења из носа. Ређе, крварење из носа се јавља из задњих партија носа. Ова крварења су обилнија, а крв се слива више низ грло, него напред, било да особа стоји или седи. Она су опаснија и обично захтевају лекарску помоћ. Чешћа су код старијих особа, особа са повишени притиском или код већих повреда лица и носа.

Како зауставити крварење из носа?

• Останите мирни или помозите детету да остане мирно. Особа која је узнемирена ће крварити јаче од некога који је смирен.
• Отворите прозор уколико је напољу хладније, или ставите хладне облоге на врат и седите.
• Држите главу високо и изнад висине срца. Немојте дизати леву руку у вис и забацивати главу позади.
• Нагните се благо напред да Вам се крв не би сливала низ грло.
• Лагано издувајте нос и напрскајте неки деконгестив у нос (нпр., Насик, Снуп, Оперил, Олyнтх итд). Довољно је по 1 или 2 апликације у обе стране носа.
• Палцем и кажипрстом јако стегните нос у предњим партијама. Држите нос барем 5 минута. Уколико крварење и даље траје, држите нос још 10 минута. Не стављајте газе или вату у нос сами.

Ако крварење не стаје ни после 30 минута треба посетити оториноларинголога. Постоји даљи след процедура, које ћемо спровести у амбулантим или болничким условима, да би зауставили крварењ из носа.

Ако је крварење престало не дувајте нос и не чачкајте нос. На дижите ништа тешко и не савијајте се. Не идите на тренинге или друге спортиве или физичке активности барем наредња два дана. Пијте хладне течности (не вруће) и расхладите просторије у којима боравите.

Како спречити крварење из носа?

• Примените масне креме у предњи део носа да би стварили заштитни слој на површини крвних судова. Овај третман треба примењивати 2 до 3 пута дневно барем 5 до 7 дана у континуитету. Масти које можете користити су вазелин, АД крема, или антибиотске креме гентамицин или хлорамфеникол.
• Влажите ваздух овлаживачима вадуха, посебно у зимским месецима. Испирајте нос сланим растворима неколико пута дневно.
• Не дозвољавајте деци да чачкају нос.
• Оставите цигарете и не боравите у задимљрним просторијама. Коригујте исхрану, и не једите јаку и зачињену храну. Унос алкохола сведите на минимум.

Крварења из носа у већини случајева нису озбиљна и лако се решавају. Уколико трају дуго или се често понављају захтевају преглед оториноларинголога, и предлог најбоље терапије за заустављање крварења.

ЧИШЋЕЊЕ УШИЈУ - ШТА ТРЕБА И НЕ ТРЕБА РАДИТИ КОД КУЋЕ

Ушна маст може прилично да нервира, посебно у летњим месецима. Не изгледа лепо и стално мислите да су Вам уши прљаве и да их треба очистити. Стално слушамо да уши не треба чистити штапићима, али то ипак сви раде. Уосталом штапићи за уши постоје да би се користили. Али, пре него почнете чишћење ушију сами код куће, прочитајте ових пар савета свог оториноларинголога.

Ушна маст или церумен је супстанца која ствара заштитни слој на кожи спољшњег слушног канала и тиме је штити и држи чистом. Церумен може бити и главни разлог због кога је спољашњи слушни канал запушен. Овакво запушавање слушног канала је најчешће безопасно, али даје симптоме који могу итекако да сметају. Обичне притужбе су заглунутост једног или оба ува, ослабљен слух, зујање у уву, свраб или бол у уву, непријатан мирис из ува. Тегобе могу посебно да се погошају после купања или прања косе, јер церумен набубри када дође у додир са водом. Нагомилавање церумена настаје као последица неадекватног функционисања самочистећег механизма или коришћењем разноразних неадекватних средстава за чишћење ушију.

Не морате уопште чистити своје уши.

Нормално, церумен се чисти сам од себе, тако што излази из спољашњег слушног канала перутањем коже и потпомогнут покретима доње вилице. Највећи број људи не мора ништа да уради у вези свог церумена, решиће се сам од себе. Тек једна од 20 одраслих особа има проблема са церуменом. Ови проблеми чешће настају код људи старије доби.

Ми, оториноларинголози, знамо да користите штапиће за чишћење ушију, иако сви причамо да их не треба коритити.

Иако оториноларинголози деценијама причају да не треба користити штапиће за чишћење ушију, сви их и даље корите. Истина је да са њима постижете управо супротно од онога шта желите. С обзиром да је штапић ширине као и слушни канал, он само потисне сав церумен дубље уз бубну опну и запуши уво још више. Штапићем само лакше направите чеп који је касније тешко извадити, и погоршава заглунутост једног или оба ува, ослабљен слух, зујање или бол у уву.

Коришћењем штапића за чишћење ушију можете се повредити

Поред тога што направите церуменски чеп и погоршате своје тегобе, можете оштетити кожу слушног канала, изазвати крварење или развити јако болну инфекцију у виду упале спољашњег ува. Најгора ствар која се може десити је повреда бубне опне, њена перфорација и повреда слушних кошчица. Ово важи и за све друге предмете за које помислите да су добра идеја за уклањање церумена: шнале, оловке, кључеве од кола и слично.

Шта треба користити за чишћење церумена?

Постоји велики број спрејева и капи у апотекама које можете користити за омекшавање и чишћење церумена. Хидроген и алкохолни раствори су добри, али агресивни и могу иритирати и исушивати кожу. Битно је држати се упутстава. Ако тегобе и даље трају јавити се оториноларингологу за преглед.

Фишеци или свеће за чишћење церумена не помажу.

Овакви начини отклањања церумена не делују, без обзира шта произвођачи пишу на амбалажи. Препорука је да не трошите своје време и новац на њих.

Шта никако не треба радити?

• Не треба претерано чистити уши. Претерано чишћење скида заштитни слој церумена што иритира кожу спољањег слушног канала. То изазива свраб и инфекцију, и доводи до појачаног лучења церумена.
• Не занемарујте своје симптоме. Ако симптоми трају или се погоршавај, јавите се отоиноларингологу.
• Никако не испирајте уво и не користите растворе за омекшавање церумена ако сте имали претходну операцију средњег ува или перфорацију бубне опне, осим ако нису преписане од стране отохирурга.
• Редовно чистите наставке за слушне апарате ако их носите.

Који је посао оториноларинголога?

Прегледаћемо Вас и урадити Вам отоскопију (преглед ува). Уклонићемо церумен сигурно и безбедно. У већини случајева довољно је само испрати уво. У тежим случајевима, церуменски чеп може бити потиснут и сабијен уз саму бубну опну, па се не може испрати. Тада је неопходно очистити уво под контролом ока тј. под микроскопом аспирацијом церумена, да би се избегла повреда бубне опне испирањем ува. У сваком случају, отићићете кући без церумена у ушима.