Универзитетски клинички центар Србије

Доц. др Миленко Стојковић, шеф одсека
Марија Јањић, едукатор за здравствену негу.

Основна опредељења у научно-истраживачкој делатности Клинике била су у праћењу токова савременог развоја офталмологије у свету и сопственог доприноса том развоју. У складу са тим, рађени су како домаћи научни пројекти тако и пројекти у сарадњи са иностраним установама (последњи, остварен је у сарадњи са Очном клиником у Ерлангену, Немачка). Током протеклих деценија, лекари Клинике за очне болести су поред здравствене делатности пружања врхунске офталмолошке заштите болесницима са територије читаве бивше Југославије, дали велики допринос развоју ове гране медицине у нас. Пратећи савремене светске трендове развоја офталмолошке науке последњих тридесет година, и код нас су се из опште офталмологије почеле полако издвајати засебне супспецијалистичке гране. Лекари Института су својим стручним и научним радовима, али и учествовањем у организацији бројних научних и стручних симпозијума и скупова на којима су узели учешћа многи познати и признати инострани офталмолози, увелико допринели афирмацији домаће офталмологије, како код нас тако и у свету. Резултати стручног и научног рада лекара Института виде се иу о објављивању великог броја радова у домаћим, али и страним часописима, као и објављивању низа монографија на завидном стручном и научном нивоу. Све то допринело је бољој едукацији домаћих офталмолошких кадрова, као и упознавању лекара из других центара са најновијим достигнућима и ставовима у лечењу очних обољења код нас. Лекари Института учествовали су у писању појединих поглавља у више од 10 уџбеника и интердисциплинарних монографија. У сарадњи са институтима Медицинског факултета остварена су бројна истраживања из фундаменталних области офталмологије (имунологија, ембриологија, анатомија, електронска микроскопија, и др.). Из тих истраживања проистекле су и бројне докторске дисертације и магистарски радови.

Клиника за очне болести КЦС представља референтну установу и водећи едукативни центар Републике Србије за готово комплетну офталмолошку патологију, организацију која обједињава како здравствену, тако и просветну и научно-истраживачку делатност, док је континуирана реализација већег броја магистеријума и доктората, али и научно-истраживачких пројеката, непрестано учвршћује на месту лидера домаће офталмологије – школа са традицијом дугом 89 године која је највише допринела да се у нашој земљи развију квалитетни офталмолошки центри и да се створе кадрови оспособљени за савремену офталмолошку службу.

На Клиници, као основној наставној бази Медицинског факултета у Београду, одвија се редовна (студенти медицине и дефектологије;Клиника служи и као наставна база за Дефектолошки факултет), специјалистичка (поред будућих офталмолога део свог специјалистичког стажа на Институту проводе и будући: лекари опште медицине, лекари ургентне медицине, неуролози, психијатри, педијатри, лекари медицине спорта, алерголози, имунолози, онколози, дефектолози, оториноларинголози, фармакоинформатичари), супспецијалистичка (страбологија, предњи сегмент, контактна сочива, глауком, увеитиси, витроретинална хирургија) и специјалистичке академске студије у оквиру Медицинског факултета Универзитета у Београду, али и образовање лекара са других Универзитета и из других установа. Шеф катедре је проф. др Милош Јовановић. Само у последњих 55 година, према подацима Службе за стручно усавршавање, кроз Институт је прошло и положило специјалистички испит преко 700 младих лекара из земље и иностранства.

Традиционални клинички семинари место су окупљања не само офталмолога и медицинских сестара Клинике, већ и Београда и Србије, акредитовани су и одржавају се углавном последњег четвртка у месецу.

Стручњаци Клинике за очне болести (бивши и садашњи) чланови су најзначајнијих домаћих, али и међународних асоцијација за очне болести, у оквиру којих, редовно, како на домаћим тако и на међународним конгресима, скуповима, секцијама и састанцима, презентују у својим радовима мишљења и закључке до којих су дошли бавећи се клиничким радом, као и занимљиве случајеве из свакодневног амбулантног рада.

До сада је одржано, са активним учествовањем лекара Клинике као модератора и референата: 15 Конгреса офталмолога Југославије, 7 Конгреса офталмолога Србије, 20 Симпозијума о стремљењима и новинама у медицини као и многи други конгреси, курсеви, симпозијуми, семинари и секције.

Значајним научно-стручним потенцијалом којим располаже, Клиника је спремна да пружи адекватну помоћ и сарадњу свим заинтересованим појединцима и институцијама, како у научно-истраживачком тако и у едукативном раду, а све у циљу бољег и ефикаснијег лечења пацијената. Клиника свакако има довољан број оних који то желе и што је подједнако важно, који то и могу.

Углед који Клиника има у Европи, али и свету, током свог 90-годишњег постојања и рада, потврђен је активним учествовањем на значајним међународним конгресима, скуповима, секцијама и састанцима, увелико је потрошен годинама ратова, немаштине, моралног и сваког другог пропадања, које су, дубоко смо уверени, неповратно иза нас. Уназад неколико година Клиника је крупним корацима кренула пут развоја и осавремењавања.

Афирмација Клинике, како је ми сагледавамо, једино је могућа путем сталног унапређивања како стручних тако и организационих квалитета рада, публиковањем радова у реномираним часописима, узимањем активног учествовања на међународним конгресима, писањем квалитетних монографија и уџбеника, непрестаним усавршавањем лекара специјалиста у иностраним установама од значаја.

У циљу подизања квлитета здравствене неге и сестринске активности усмерене су на контуирану едукацију. Теме стручних састанака, одржаваних и на Клиници и у Клиничком центру Србије, одржаване у организацији Удружења медицинских сестара – техничара Србије "Сестинство", су разноврсне: Новине у сестринској професији, делокруг рада медицинксих сестара у офталмологији, стандарди и процедуре, значај добре комуникације са болесницима у оквиру тимова и др. Исто тако сестре са својим радовима учествују на многим конгресима и сипмозијумима у земљи и иностранству, размењујући тако знања и искуства са другим медицинским сестрама Европе.